Na površini od 1825 hektara smenjuju se rečni i močvarni ekosistemi ispresecani poplavnim livadama i šumama koje napajaju rečice Zasavica i pritoke Batar, Jovac i Prekopac. Zasavica je deo crnomorskog sliva, jer se preko kanala Bogaz uliva u Savu, a podzemnim putem se napaja iz reke Drine i voda koje se slivaju sa planine Cer.

Zbog kružnog toka centralnog dela bare koja podseća na drevni simbol zmaja, uroboros, ali i legendi sačuvanih u starim keltskim kartama, veruje se da su ovu oazu smeštenu između Sremske Mitrovice i Bogatića vekovima stvarali krilati zmajevi. Nešto racionalnija, istorijska verzija kaže da su ljudi kultivisali močvarne predele severne Mačve još 5000 pre nove ere i tokom navodnjavanja stvarali aleje u močvari, menjajući tokove Drine i Save i izgled predela. Opet simbolično, krajem 1990-tih, Zasavicu su preuzeli neki mladi zmajevi, članovi Pokreta gorana Sremske Mitrovice, koji do danas brinu o ovom lokalitetu.

U sklopu projekta Povratak autohtonih vrsta, Zasavica je postala dom zaboravljenih goveda podolske rase, sremske crne lase - svinje mangulice, i domaćeg magarca. Trideset jedinki evropskog dabra, vrste koju je čovek na ovim prostorima prvu istrebio, savršeno se prilagodilo u pitomoj ravničarskoj oazi. Pored životinja, u Zasavicu se vratio som, koji danas druguje sa ribom Mrgudom (Umbra krameri), autohtonom vrstom vodotoka Zasavice i jednim od njenih simbola.

Preko 600 vrsta biljaka danas uživa u očuvanom vodotoku vlažnog staništa. Mnoge od njih se, poput belog i žutog lokvanja, testerice, lokvanjića, močvarne koprive, iđirota, mešinke, zuke trostrane, borka, rebratice i jezičastog ljutića, zajedno sa panonskim različkom koji je endemska vrsta Panonske nizije, nalaze u prvom tomu Crvene knjige flore Srbije kao krajnje ugroženi taksoni.

Postojanje značajnih ornitoloških vrednosti uvrstilo je Zasavicu na Listu područja važnih za ptice (IBA). Danas se na njoj nalaze gnezda preko 120 ptica gnezdarica. Postavljeno je dvadeset veštačkih platformi radi postizanja što boljih uslova za gnežđenje malog gnjurca, liske, čapljice, prepelice, bele i crne rode, orla belorepana, patke gluvare, barskog petlića, labuda, eje močvarice i dr.

Domaćinsko upravljanje i velika posvećenost su logičan rezultat kada o ovakvim mestu brinu istinski zaljubljenici u prirodu. Vrata Zasavice su otvorena mladim naučnicima, kada objekat Vidikovac na pašnjaku Valjevac postaje letnji dom Naučno-istraživačkog društva studenata biologije „Josif Pančić”. Inventarizacija ptica i prstenovanje u cilju praćenja njihovih migracija uvrstili su Zasavicu u Evropsku bazu podataka i važan ornitološki punkt u ovom delu Evrope. Međunarodnu saradnju, između ostalog, uspostavljaju i sa mladima širom sveta, koji u organizaciji Mladih istraživača Srbije učestvuju u istraživačkim projektima svakog leta.

Pored nauke i obrazovanja mladih stručnjaka, uprava Zasavice posvećuje mnogo pažnje razvoju turizma. Ribolovce očekuju posebno uređene lokacije, a na njima divlji šaran, štuka i zlatni karaš. Veliki broj čamaca i brod Umbra voze posetioce na zanimljiv ravničarski foto-safari. Smeštena nedaleko od prestonice i dobro povezana putevima, Zasavica predstavlja idealno mesto za kreativan odmor cele porodice, i odličnu lokaciju za druženje sa prijateljima iz inostranstva koje želite da upoznate sa našim autentičnim folklornim obeležjima i očuvanom prirodom.

Da se prirodne vrednosti i lepote mogu „prodati” na mnogo lepši način od onih na koje smo navikli, svedoči i mala lucidnost uprave Zasavice koja je ovo mesto postavila na svetsku listu posebnosti. Proizvodi od magarećeg mleka koje nude, gastronomski i kozmetički, danas obilaze celu planetu i šire priču o „močvari zmajeva” u srpskoj ravnici.