Njegovi roditelji, naročito otac, smatrali su da je preterano uživanje u beletristici štetno za mladi um, pa mu je branio da neumereno čita knjige, a umesto toga mu zadavao brojne logičke i misaone zadatke koje je još pre školskog uzrasta svakodnevno rešavao. Davao mu je da otkrije nedostatke izrečenog oblika rečenice, da tumači i pamti višesložne izraze i da rešava matematičke probleme napamet, bez pomoći papira i olovke. Ovo vežbanje mladog uma sigurno je doprinelo razvoju memorije i sposobnosnosti logičkog mišljenja i rasuđivanja.

Po poznatoj legendi, godinu dana pre rođenja Nikole, njegov otac Milutin Tesla je zapisao svoja zapažanja o čudnom fenomenu koji se desio uoči petrovdanske noći, kad su nad Velebitom sevale munje i udarali gromovi kakve svet još nije video. Godinu dana kasnije na taj dan, rođen je Nikola, četvrto dete u porodici Tesla, u noći kada se strašna grmljavina ponovila, a nebo šarale munje neverovatnog intenziteta.

Porodica Tesla se 1862. godine seli u Gospić gde je Milutin rukopoložen za đakona, a Nikola završio osnovnu školu i Nižu realnu gimnaziju. Postoji jedna zanimljiva anegdota vezana za taj period koju je dugo prepričavao veliki broj prisutnih meštana. Vatrogasci su bezuspešno pokušavali da ispumpaju vodu iz reke Like, na paradnoj pokaznoj vežbi pred građanima. Gledajući ih kako se muče, mladi Tesla je ušao u vodu i skinuo čep sa drugog kraja creva koji su vatrogasci zaboravili. Njegovo zanimanje za hidrauliku je datiralo od najranijih gimnazijskih dana, kada je prvi put čuo za Nijagarine vodopade, i postao opsednut snagom vode i vodenim turbinama.

Nakon studija u Gracu i Pragu, kratkog službovanja na mestu pomoćnog inženjera u Mariboru i rada u Parizu i budimpeštanskom Centralnom telefonskom uredu, Tesla odlazi u Ameriku, u Njujork, da radi za već tada slavnog Tomasa Edisona. Nezadovoljan vrednovanjem svog rada Tesla je 1885. godine napustio Edisona i uz pomoć investitora osnovao Tesla Arc Light Co. U početku je zbog obaveza prema investitorima morao da radi na lučnim svetiljkama, ali je nakon toga započeo rad na projektima iz oblasti polifaznih naizmeničnih struja. Nakon predavanja „Novi sistem motora i transformatora naizmenične struje” 16. maja 1888. godine koje je održao pred Američkim institutom elektroinženjera, Tesla je dobio ponudu od firme Westinghouse za otkup patenata iz oblasti polifaznih struja.

Godine koje su usledile obeležio je Rat struja, koji se vodio između Edisona i Tesle. Edison, u želji da sačuva vrednost svog patenta, vodio je agresivnu kampanju protiv Tesline naizmenične struje. Za dan Tesline pobede smatra se dan Svetske izložbe u Čikagu 1893. godine koja je bila osvetljena naizmeničnom strujom. Pored doprinosa na polju energetike, naizmenične struje i sistema kalemova za dobijanje obrtnog polja, pronalasci poput transformatora struja visoke frekvencije (Teslin oscilator), indukcionog motora (poznatog i kao asinhroni motor), teledirigovanog čamca (čamac sa daljinskim navođenjem), sijalice i mnogih drugih su rezultat njegovog naučnog rada.

„Ako želite da shvatite Univerzum, razmišljajte o energiji, frekvenciji i vibraciji”

U poslednje vreme, veliku pažnju medija dobija i projekat Teslapedija, koji je na svetlost dana izneo još jedan detalj iz života ovog naučnika. Javnosti su u digitalnom obliku postali dostupni isečci iz novina koje je Tesla predano prikupljao, organizovao i kategorisao po temema. Tu su se našli članci iz najpoznatijih evropskih novina s kraja XIX i početka XX veka od kojih Muzej Nikole Tesle planira da daljom obradom stvori jednu kvalitetnu internacionalnu, sveobuhvatnu i interaktivnu bibliografsku bazu podataka.

Veliku misteriju predstavljaju Teslina ideja i naučni rad na bežičnom prenosu električne energije na kojem je radio sa velikim entuzijazmom sve dok nije potpuno ostao bez sredstava. Teško je reći koliko istine ima u spekulacijama o tome dokle je Tesla u svojim istraživanjima stigao, i verodostojnosti u izjavama da je bio na pragu da konstruiše tajno oružje velike razorne moći, uspostavi sistem signalizacije koji bi dopirao do Marsa i konstruiše uređaje koji bi bili sposobni da razbijaju tornada.

Iako usamljen, siromašan i bez podrške jakih naučnih krugova, Tesla je umro kao poštovan čovek koji je zadužio čovečanstvo. Nakon njegove smrti u Njujorku, 7. januara 1943. godine, u katedrali sv. Jovana Bogoslova se okupilo preko dve hiljade poštovalaca, naučnika i diplomata da odaju poštu slavnom Srbinu.