Južno od Salcburga, i zapadno od Graca, ovaj zamak se ne nalazi ni na jednom trgovačkom putu, a okružen gustom šumom i močvarom u negostoljubivoj planini, sigurno nije predstavljao mesto za popularno izletište ili odmaralište. Zbog toga se za njega vezuju brojne misterije. Pogled koji se pruža sa najviše tačke zamka, jeste velelepan, ali samo to i ništa drugo. Postoji osnovana sumnja da je u početku bio korišćen kao sanatorijum za duševne bolesnike među plemstvom, jer je u njemu početkom XIV veka, kada je završen, stacionirana škola za medicinske sestre. Ambijent koji ga okružuje i udaljenost od većih gradova potkrepljuje ovo, jer su se tu Bogu iza leđa lako mogli sakriti neželjeni članovi porodice koji nisu bili na čast uglednim porodicama.

Zamak se dalje spominje u dokumentima polovinom XVII veka, kao centar za lovce na veštice i mesto suđenja i egzekucije istih. Postoje priče da je više od 1000 žena i muškaraca pogubljeno u podrumu ove građevine, iz kojeg se i dan danas čuju jecaji i povici za milost. Interesantno je da je u tom procesu osuđeno više muškaraca nego žena, što je presedan u svetu, a da je raspon godina žrtava od samo 12 pa čak do 85 godina. Repertoar instrumenata za mučenje koji se danas čuvaju u zamku je zaista impresivan, toliko da čovek posumnja kako je većina njih donešena samo kao muzejski eksponat, par vekova kasnije. Ipak, postoje dokumenti koji opisuju najčešći način egzekucije veštica i njihovih pomoćnika, ili pomoćnica. Veštice, za koje se ustanovi da su krive, klasično su paljenje na lomači u dvorištu zamka. Za njihove sledbenike, kazna je bila odsecanje ruku i žigosanje usijanim gvožđem.

Zamak Mušam nije poznat samo po vešticama, jer se u periodu od 1715. do 1717. pominje i pojava vukodlaka u okolini zamka. Pronađeno je nekoliko zaklanih životinja, a nakon bezuspešnih pokušaja da se pronađe čopor vukova koji je to uradio, među stanovništvom je počela da kruži priča o natprirodnim silama i bićima. Prvo su to bili duhovi pobijenih veštica, ali pošto duhovi više vole da plaše okolinu nego što ostavljaju krvave tragove za sobom, pronađeno je objašnjenje u obliku vukodlaka. Nikada nije pronađen bilo kakav trag o njegovom postojanju. Dve godine kasnije ubijanje domaćih životinja je naglo prestalo, ali priča je ostala. Zamak je bio i meta serijala Ghostcircle kao jedan od deset najstrašnijih zamkova u Evropi, ali kao i kod svih ostalih serijala sa ovom temom, mišljenja u autentičnost snimka su podeljena.

Još jedna zanimljivost u vezi zamka je, kako kažu meštani, da u njemu ne borave samo duše žrtava, nego i potomaka njihovih mučitelja, čije duše ne mogu da nađu mir zbog prokletstva koje je bačeno na njih. U okolini zamka nema većeg naseljenog mesta, a najbliže selo je udaljeno desetak kilometara. Postoji anegdota da žene iz tog mesta, kada ih turisti upitaju za put ka zamku, odgovaraju pitanjem: „A šta očekujete da vidite u Veštičjem zamku, veštice?”