Kriminolozi se slažu da je poligrafsko ispitivanje korisno, ali često nepouzdano. Savremena empirijska evidencija pokazuje da današnji „detektori laži“ nemaju naučnu vrednost i ne mogu biti smatrani za validan dokaz na sudu, već služe više kao putokaz i pomoć u istrazi.
Kao jednu od najvećih mana poligrafa, stručnjaci ističu mešanje svesti i podsvesti, odnosno nemogućnost pravljenja razlike između odsanjanog i zaista doživljenog u budnom stanju. Jednostavnije rečeno, ukoliko ste sanjali da ste nekog usmrtili, pokušaj odgovaranja na pitanje da li ste zaista ubili tu osobu stvoriće na poligrafu konfuziju i potencijalno izazvati pogrešan nalaz.
Svesni potrebe savremene kriminalistike da pronađe pouzdane načine utvrđivanja da li ispitanik govori istinu, naučni tim Northwestern univerziteta na čelu sa Johnom B. Meixnerom sprovodi opsežno istraživanje moždanih talasa koji se javljaju kao reakcija na viđene scene.
Elektroencefalografija (EEG) je pokazala da moždani talas, poznat kao P300, zasija kada osoba prepozna pojam ili objekat koji za nju ima značenje. Meixner ističe da je metoda toliko precizna da mozak reaguje i razlikuje najsitnije detalje, npr. boju kišobrana koji je osoba nosila određenog dana.
U sklopu istraživanja, grupa studenta je volontirala noseći određeno vreme male kamere koje su beležile sve šta su radili i videli. U ispitivanju koje je sledilo, njima su tokom praćenja P300 talasa opisivani detalji koji su viđeni na njihovim snimcima, izmešani sa detaljima tuđih snimaka. Nezavisno od njihove volje, zdravstvenog stanja i psihološkog profila, EEG je detektovao promene u intenzitetu P300 talasa jedino pri opisivanju pojmova koje su zaista doživeli.
Sledeća etapa istraživanja je praćenje P300 talasa u situacijama kada se ispitanicima pokazuju samo slike koje su mogli videti ako su prisustvovali nekom događaju, bez pitanja i opisa. Test uključuje simulacije podeljene na mete, ne-mete, probe i irelevante. Mete su prizori, zvuci i ostale simulacije koje ispitanik poznaje nezavisno od teme ispitivanja. Probe su simulacije na koje može da reaguje samo krivac, ili svedok događaja koji poseduje relevantne informacije. Irelevanti su kontrolni stimulusi za koje se ne očekuje da budu prepoznati.
Ukoliko i ova faza pokaže preciznost i doslednost prethodne, nema sumnje da će u narednom periodu test P300 talasa predstavljati jedno od najvećih otkrića savremene kriminalistike. Primena ove metode bi imala veliki značaj u bržem i pouzdanijem otkrivanju počinilaca najvećih zločina, kao i u prevenciji terorizma i organizovanog kriminala, putem ispitivanja saradnika poznatih i/ili pravdi nedostupnih kriminalaca.
izvori: Discovery News, Neuroscience News i Northwestern University
