Mostovi koji se ne grade, nego rastu iz korena

31 May 2016
Autor Mirjana
1636 pregleda

Grad Čerapundži, smešten u južnom delu Malajskih planina u Indiji poznat je po dva fenomena. Rekorder je po količini padavina u toku godine, i mesto je na kojem iz korena stabala „rastu mostovi”.

Mostovi koji se ne grade, nego rastu iz korena

Ako vas put nanese u kišne šume indijske države Meghalaja očekuje vas najzelenija džungla, gusta magla, visoki vodopadi i jedno od najvećih ekoloških čuda - mostovi koje je sagradilo korenje stabala. Tokom sezone monsuna, kada nabujale reke dostignu svoj maksimum, ovi mostovi su sigurna ruta za prelazak i komplikovana građevinska insfrastruktura koja je izgrađena uz najmanji utrošak sredstava na svetu.

Brojne reke koje presecaju vlažna brda su idealno stanište za stablo gumijevca (Ficus elastica). Ovo drvo nam nije nepoznato, toliko često ga srećemo da smo ga već usvojili kao „domaći fikus”, onaj što raste brzo i visoko kao omiljeno sobno cveće, a krase ga veliki listovi. Međutim, kad naš fikus raste u svojoj domovini, on dostiže neverovatnu visinu i razvija sistem razgranatog korenje, pitomog i vazdušastog, koji se poslušno formira u oblike koje mu odredi ljudska ruka.

Usmeravajući korenje da raste u pravcu suprotne obale reke, drevno indijsko pleme War-Khasis je napravilo prvi drveni most, živ i aktivan, koji je godinama samo dobijao na snazi i stabilnosti. Kada se jednom nađu u vazduhu, žile drveta ubrzavaju rast u potrazi za hranom i tako stižu sve do suprotne obale. Tamo se ponovo usmeravaju u zemlju koja ih fiksira. Kako bi ih učinili stabilnijim, ljudi su prostor u isprepletanim žilama godinama popunjavali kamenjem. Izgradnja živih mostova je veština koja se usavršavala generacijama.

Veliki broj drevnih mostova starih i preko 500 godina je sačuvan i koristi se svakodnevno, a još veći broj i danas „raste” preko reka i potoka. Veličina im varira od malih, dugih svega nekoliko metara, do onih koji dostižu dužine i preko 50 metara. Da bi izrastao jedan most, potrebno je 10-15 godina.

Jedan od najpoznatijih je Dvospratni most (Double Decker), jedan od tri mosta sa dva nivoa u ovom regionu. Njegovo kultivisanje je započelo pre skoro tri decenije, a žile korena su usmeravane pomoću kanapa oko kojeg su se preplitale. Kada je dostigao željenu veličinu, popločan je kamenom. Jak je i stabilan, toliko da istovremeno bezbedno može da ga prelazi i 50 ljudi.

Izvor: Cookiesound i Atlas Obscura

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Ostavite Vaš komentar

Ako niste već objavljivali komentare na našem magazinu, komentar će biti objavljen posle moderacije. Vaša email adresa neće biti objavljena. Sva polja su obavezna.

1 komentara

 
Sopček Đura, 05 Jun 2016

Originalna ideja kako napraviti objekat koji je u skladu s okolinom, koristan za lokalno stanovništvo a da pri tom nije zagadio majku Prirodu!

Odgovori

Podelite sa prijateljima

Translate article

Pročitajte slične članke

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

Medias na Fejsbuku

Medias na Twitteru