Pre dvadeset godina, profesor grafičkog dizajna Džonatan Rajt se suočio sa problemom u svojoj kući, prastaroj porodičnoj vili za koje su ga vezivale brojne uspomene. Usled sleganja terena, podovi kuće su počeli da propadaju. Džonatan se konsultovao sa Komisijom za istorijske objekte grada, čije je mišljenje bilo da bi renoviranje bilo preskupo u odnosu na istorijsku vrednost kuće. Za Džonatana je emotivna vrednost kuće bila neprocenjiva. Odlučio je da nastavi život u njoj, renovira je i proširi za potrebe svoje porodice.

Sa svakom etapom popravke, dolazilo je novo iznenađenje. Kada je otvoren prostor ispod stepeništa da bi se napravila nova ostava, Džonatanova deca su otkrila minijaturna vrata, visine oko 15 cm, iza kojih se podizalo malo stepenište, a na njegovom vrhu još jedna mala vrata. Dok se nije svojim očima uverio u neverovatnu dečiju priču, bio je ubeđen da su deca pronašla običnu mišiju rupu. Sledeće iznenađenje je usledilo kada je renovirao stari kamin. U udubljenju u zidu pronašao je nova minijaturna vrata, iza kojih se nalazila mala soba sa uklesanim kaminom. Kada je na red došla kuhinja, već je bio svestan da svoj dom deli sa nepoznatim familijama „malih vila” koje je u staru kuću „uselio” njegov misteriozni predak. U osnovi jednog od stubova u prostranoj kuhinji malena vrata su otkrila neobičnu sobicu u stubu, a u njoj crnu drvenu stolicu sa crvenim jastučetom, identičnu minijaturu stare kuhinjske stolice koje se sećao iz detinjstva.

Više neobičnih prizora iz kuće Rajtovih, kao i originalne fotografije kojima je dokumentovao svoju priču, možete videti na web-stranici sada već gradskog trenda, poznatog kao Urbane vile. Džonatanova porodica je odlučila da malim vilama ne uskrati vekovno gostoprimstvo, i da njihove kućice u svom domu sačuva i održava. I više od toga! Na fasadi svoje kuće su postavili malu repliku vrata, kao oznaku drugim malim vilama En Abora da su u njihov dom dobrodošle. Radoznali prolaznici su se zainteresovali za neobičan dekor na fasadi i oduševljeni pričom Rajtovih odlučili da pozovu male vile i u svoje domove, firme i ustanove.

Vrata za vile osvanula su na fasadi kafića Sweetwaters 7. aprila 2005. godine. Postavio ih je Džonatan, kao dar svom omiljenom mestu za izlaske. Već nakon deset dana, nova vratanca su postavljena na prodavnici poklona Peaceable Kingdom. U junu iste godine, vile su pozvane u gradsku piljaru Jefferson Market, a u avgustu u koncertnu dvoranu The Ark. Prodavnica nameštaja Red Shoes, galerija slika Ann Arbor Framing Co. i gradska biblioteka su se ubrzo našle u porodici vilinskih domaćina.

„Epidemija” vilinskih vrata se širila takvom brzinom da više nije mogla da ostane gradska tajna. Ubrzo se trend proširio na okolne gradove, a potom i na celu Ameriku.

Iako će En Arbor zauvek ostati kolevka trenda Urbane vile, malena vratanca danas krase brojne fasade od San Franciska do Njujorka. U nekim gradovima se rađaju i udruženja građana, vlasnika kuća i firmi koje su vilama poželele dobrodošlicu. Ona pažljivo beleže nove lokacije minijaturnih vrata i na svojim web-stranicama redovno „obaveštavaju vile” o rastućem broju njihovih potencijalnih domaćina.

Male gradske vile se još uvek nisu oglasile povodom ove masovne i neobične manifestacije naklonosti njihovom liku i delu.