Govor papagaja, više od mimikrije

Ukorenjeno je verovanje da papagaji prosto reprodukuju zvuk koji čuju bez ikakvog razumevanja. Studija duga trideset godina dokazala je da je govor papagaja mnogo više od mimikrije. Pokazalo se da su sposobni za logičko lingvističko povezivanje na nivou deteta od 4-6 godina. Mogu da shvate pojmove poput „različito”, „veće”, „manje”, „ništa”, kao i brojeve. Najzanimljivije što je studija pokazala je da papagaji mogu da nauče veštinu „knjiškog izražavanja” kombinujući jezičke fraze. Ovo saznanje danas nalazi primenu u robotici, konkretno u razvoju govornih veština robota.

I slonovi zaboravljaju

Sa mozgom većim od mozga bilo kog sisara koji je ikada hodao zemljom, težine od preko 5 kg, slonovi u narodu imaju i reputaciju da viđeno i doživljeno pamte celog života. Iako to nije sasvim tačno, slonovi zaista imaju dobro pamćenje i solidan koeficient encefalizacije (1,88) koji predstavlja odnos veličine mozga u odnosu na masu tela. Ovaj koeficient kod čoveka iznosi 7,33 – 7,69, kod šimpanze 2,45, a kod svinje, na primer, samo 0,27. Iako se ne mogu pohvaliti da svoju sivu masu koriste do maksimuma, nauka kaže da slonovi zaista spadaju u inteligentnije životinje, a samim tim i u one sa boljom memorijom.

Krvotok žirafe, nauka za sebe

Sa visinom od preko pet metara od zemlje do vrha glave, žirafa je stekla svoju evolutivnu prednost pre 16 miliona godina, ali se priroda dobro potrudila da ovaj živi soliter opstane. Srce žirafe pumpa krv duplo većom snagom od srca krave, a složen vaskularni sistem smešten u vratu naporno radi kada žirafa sagne glavu i tako sprečava da krv jurne do mozga. Još veći prirodni fenomen predstavljaju donji delovi nogu žirafe, smešteni i dva metra ispod srca. Koža na nogama je izuzetno čvrsta i zategnuta poput bandažera, što sprečava da se u njima krv zadržava tokom hoda.

Solidarnost pilića

Borba za lični opstanak se smatra za još jednu tekovinu evolucije. Međutim, naučnici danas tvrde da je kod sve više životinjskih vrsta primećen altruizam koji ne potencira lični opstanak, već opstanak svih srodnika sa sličnim genetskim materijalom. Do zaključka su došli nakon zapažanja da se u jatu pilića nakon donošenja hrane javlja poseban cvrkut kojim se udaljene jedinke obaveštavaju gde se nalazi hrana. Sličan način solidarnog dozivanja primećen je i kod šimpanzi.

Ptičija GPS navigacija

Ljudi imaju detaljne mape puteva, GPS navigaciju, ili IT asistente poput Siri koji im pomažu da se orijentišu u prostoru. Sve do danas, orijentacija ptica je ostala enigma. Golubovi pismonoše su uspešno pronalazili najpreciznije lokacije, a ptice poput Arktičke čigre godišnje prelete i do 50000 km i vrate se odakle su krenule. Za sada je poznato da mnoge vrste ptica u svojim telima poseduju feromagnete koji komuniciraju sa elektromagnetnim poljem zemlje i pomažu im da se orijentišu. Ono što je otkriveno relativno skoro, 2006. godine, je da veliki broj ptica koristi reljef zemlje, veće građevine i karakteristične objekte koje pamte i pomoću njih se orijentišu tokom povratka kući.

Nije lako othraniti kita

Nakon 10-12 meseci provedenih u stomaku majke, beba kit se rađa duga skoro 10 metara. Velika i lenja, beba ne ume da sisa kao ostali sisari, pa majka kit koristi mišiće oko svojih mlečnih žlezda i praktično ubrizgava mleko u usta mladunca koji se pasivno „prikači” za njene grudi. Za ovako neobičnu bebu, potrebno je i neobično mleko. Majka kit mora da se potrudi da njeno mladunče napreduje i do 50 kg dnevno, pa udeo masnoće u njenom mleku iznosi neverovatnih 50%, što ga čini čak deset puta masnijim od ljudskog mleka. Nije čudo što je priroda uredila da se bebe kitovi brzo osamostale, ovakav režim ishrane je neverovatno zahtevan.

Krokodili gutaju kamenje

U stomaku krokodila možete videti svašta, od kornjača, riba, ptica, do žirafa, bivola, lavova, pa i drugih krokodila u slučajevima kada brane svoju teritoriju. Pored raznovrsne i donekle logične krokodilske hrane, istraživači su u stomacima krokodila redovno nalazili velike komade kamenja. Krokodili kamenje gutaju sa namerom, i ono u njihovim stomacima ostaje zauvek. Služi kao neophodan teret tokom ronjenja.