Paradoks je što ga stanovnici ostrva zovu Te Pito, što u prevodu znači pupak sveta. Ostrvo је trouglastog oblika, ima površinu od 163.6 km² i 3.791 stanovnika (po popisu iz 2002.g.). U glavnom naselju Hanga Roa živi njih 3304.

Teško da će se misterija Uskršnjeg ostrva, jednog od najizolovanijih mesta na planeti, moći da rasvetli sve dok se ne pronikne u značenje pisma rongorongo. Ovakav sistem pisanja, jedini za koji se zna u celoj okeaniji, nameće mnoštvo pitanja nerazjašnjenih ni nakon decenija neprekidnog proučavanja. Glavna kontraverza tiče se pitanja da li ovaj sistem treba smatrati alfabetom, sistemom ideograma ili oblikom hijeroglifa. Američki istrazivač Stiven Fiser došao je do zaključka da se delovi tablice razdvajaju jednim “sufiksom” u obliku stilizovanog falusa, koji se u sistemu rongorongo koristi kao mešavina ideograma. Oblik falusa se objašnjava time da su stari Polinežani verovali kako je svet postao iz nesvakidašnjeg polnog sparivanja ptice, ribe i sunca. U prevodu: “sve su se ptice parile sa ribama a iz ove veze rodilo se sunce”…

Pošto smo naučili da ne verujemo filozofima (Atlantida),zanemarićemo izlaganje ovog naučnika jer nam nije ništa novo rekao, već samo dodatno zakomplikovao postojeće.

Za moaije se veruje da su ih napravili Polinežani došavši iz Amerike i Markiskih ostrva u IV veku, ili da poreklo vuku još iz praistorije, tačnije starosti su preko 2.500 godina. Smatra se da je nekada bilo 1.600 moaija, ali ih je danas ostalo svega nekoliko. Građa za pravljenje ovih bajkovitih statua donošena je iz kamenoloma sa obronka vulkana Rano Ranku. Neki moaiji su porušeni i delom zatrpani zamljom. Uglavnom su visoki oko 10 metara a teški oko 50 tona, mada ih ima i čija visina prelazi 20 metara a težina 200 tona. Neki kipovi na svojim glavama imaju kape, dok ih većina nema. Njihova vrednost je jos veća ako imamo na umu okolnosti pod kojima su nastali, s obzirom da ljudi koji su ih podigli nisu znali za metal i točak, već su koristili samo proste kamene alatke od prirodno topljene vulkanske stene i drvene valjke.

Tajna pravljenja tolikih statua, verovatno leži u tome da su kamenje tesali na samom obronku vulkana i da su ih drvenim valjcima prebacivali tek kad su bili gotovi. Zanimljiv podatak je da su svi kameni kipovi okrenuti glavama ka unutrašnjosti ostrva, čime je odbačena prvobitna pretpostavka da su služili kao neka vrsta “čuvara” ostrva od mogućih pljački sa mora, sistemom zastrašivanja.

Ostaje pitanje da li moaiji predstavljaju drevna božanstva kojima su se klanjali prvobitni stanovnici ostrva ili imaju neku drugu svrhu, nepoznatu današnjem čoveku?

Jedna od lokalnih legendi kaže da su u pitanju svatovi okamenjeni vulkanskom lavom jer su uvredili bogove, venčajući se na Tangata Manu (svečanost u čast dolaska proleća).

U svakom slučaju, ovi kipovi su živo svedočanstvo prošlosti koje je odolelo zubu vremena, ma kad oni nastali i iz bilo kojih pobuda.