Jugoistočno od planinskog masiva Sijera Nevade nalazi se čuvena kalifornijska pustinja Dolina Smrti (Death Valley), a na njoj stene koje se pomeraju pod okolnostima koje dugo nikom nisu bile jasne.
Neke od stena su teške i opreko 300 kg, ali trag koji ostavljaju iza sebe nedvosmisleno pokazuje da se kreću nepredvidljivo menjajući smer i pravac kretanja. U knjizi „Tajne sveta: neobijašnjiva čuda i tajanstvene pojave” Herbert Genzmer i Urlih Helenbrand kažu:
„Savršeno ravna, suva površina tla je prošarana tragovima koji ukazuju da se ove stene konstantno pomeraju, ali nema dokaza da je to učinila neka spoljašnja sila, niti je iko ikada video stene u pokretu.”
Naučnici su pomoću nekoliko teorija pokušali da objasne ovu pojavu i konačno demistifikuju „plutajuće stene”. Jedna od teorija je bila da se ispod Doline nalazi lokalno polje nepoznatog magnetskog dejstva. Međutim, ispostavilo se da u stenama koje su se kretale nema uopšte, ili nema značajne količine magnetnih elemenata poput gvožđa što bi potvrdilo njihovu teoriju. Takođe, magnetno polje bi dovelo do grupisanja stena na jedno mesto, što ovde nije bio slučaj, kamenje se kretalo potpuno haotično. Ovaj fenomen je postao jedan od zaštitnih znakova Doline Smrti, a Rejstrek Plaza, deo Doline u kojem se stene najčešće pomeraju je postao turistička atrakcija poznata kao „dom plutajućih stena”.
Tokom prošle godine, istraživač NASA Ralf Lorenc se veoma zainteresovao za ovaj fenomen i ponudio svoju teoriju. Iako je Dolina tokom većeg dela godine suva i vrela, u kratkom zimskom periodu je podložna olujnim kišama praćenim niskim temperaturama i vetrom. Po njegovoj teoriji, crvena pustinjska zemlja koja teško apsorbuje vodu formira ledenu „tacnu” ispod stene, koja kad led oko nje počne da se topi klizi noseći stenu na sebi. Ova teorija objašnjava zašto fenomen klizanja stena niko nije video. Ono se dešava u vreme velikih nepogoda, kada ni lokalno pleme Timbiša ne prilazi Rejstrek Plazi. Tim istraživača je postavio kamere i GPS uređaje koji su uspeli da snime ovaj fenomen.
Međutim, ljubitelji misterija nisu zadovoljni ovim objašnjenjem. Na snimcima koji su predstavljeni javnosti vidi se „hod” kamenja i manjih delova stena, ali kretanje ogromnih kamenih gromada još uvek nigde nije dokumentovano.
