Biti osuđen za ovakav zločin u većini američkih država znači biti osuđen na doživotnu društvenu nepodobnost. I kada odsluže zatvorsku kaznu, prestupnici se na svakom koraku suočavaju sa posledicama svog nedela. Takvoj osobi je zabranjeno da se nastani na razdaljini manjoj od 300m od škola, parkova, dečijih igrališta, autobuskih stajališta i svih lokacija gde se potencijalno mogu okupljati maloletnici. Čak i ukoliko pronađu stan na zakonski dozvoljenom mestu, velike su šanse da stanodavac neće želeti da im ga iznajmi. Kako se svi osuđeni za ove prestupe nalaze u nacionalnom registru koji je dostupan javnosti, ne postoji mogućnost da svoju prošlost sakriju od stanodavca ili poslodavca. Na stotine njih završavaju kao beskućnici koji do kraja života ostaju pod mostovima i na ulicama.

Selo Miracle je 2009. godine osnovao pokojni sveštenik Dik Viterov, kao sklonište za seksualne prestupnike koji tu mogu naći utočište pod posebnim uslovima. Šta znači biti prestupnik u ovoj vrsti zločina, pastor Dik je osetio na svojoj koži kada je pre mnogo godina njegova maloletna devojka ostala trudna. Blagonakloni sudija je tada odlučio da ga ne osudi kao prestupnika, nego mu je, uzevši sve okolnosti u obzir, dozvolio da je oženi i nastavi normalan život. Znajući i da u ovom polju kriminala postoje dve vrste zločinaca - nasilni i po okolinu opasni i oni od kojih su životne okolnosti napravile prekršioce zakona, poželeo je onima koji su nalik njemu pruži još jednu šansu.

U selo Miracle svakodnevno stiže hrpa molbi za useljenje. U startu se odbacuju oni koji imaju nasilnu prošlost, koji su zavisnici od opijata, serijski pedofili ili lopovi. Misija ljudi koji vode selo Miracle je da naprave razliku između seksualnih predatora opasnih po okolinu i ljudi koji su se upustili u blaže neprikladne veze sa maloletnim licima i zbog toga podlegli zakonskim sankcijama. Zakon i registri pedofila ne prave razliku, ali ona u nekim slučajevima postoji.

Suvišno je reći da stanovnici okolnih mesta nisu blagonaklono gledali na ovu neobičnu zajednicu u kojoj zbog predostrožnosti ipak nije dozvoljeno naseljavanje celih porodica i ljudi sa decom. Neke od porodica koje su živele u okolnim naseljima su odlučile da se presele i da ne prepuštaju bezbednost svoje dece savesti komisije sela Miracle. U samom selu, svakodnevno se održavaju psihološke radionice i prati se ponašanje onih koji se još uvek nalaze na uslovnoj slobodi. Stanovništvo Miracla se izdržava od svog rada i ne dobija pojedinačnu pomoć od države. U proteklih 5 godina, koliko selo postoji, nije zabeležan nijedan prekršaj ili incident.

Svet je globalno preplašen od zločna sa seksualnim predznakom, jer se lica koja počine najteže od ovih zločina po pravilu nalaze među normalnom populacijom i retko javno manifestuju devijantno ponašanje. Teško uočavanje ovakvih osoba pre nego što počine zločin dovelo je do toga da se kada se jednom otkriju, postaju doživotno obeleženi i stigmatizovani. Kako su žrtve seksualnih zločina često deca i fizički slabiji, ovi prestupnici i njihova nedela dodatno izazivaju gnev i gađenje okoline.

Sam pojam „seksualni prestupnik“ pokriva širok opseg, od istinski jezivih i monstruoznih zločina do relativno benignih i po društvo bezopasnih prestupa. Prava „eksplozija“ registara ovih prestupnika, prvenstveno u SAD, dovela je do toga da se u isti koš stavljaju nasilni silovatelji i, recimo, emotivni partneri maloletnih osoba čiji su roditelji odlučili da pred sud izvedu po njima nepodobnog partnera svog deteta. Zajednice poput sela Miracle pokušavaju da „otvore jedno oko“ pravdi i ne sporeći težinu prestupa koji je svakako počinjen, daju šansu onima za koje veruju da mogu postati bolji ljudi.

Dokumentarni film „Selo seksualnih prestupnika“ Lise Džekson i Dejvida Fidža govori o ovom projektu: