Iako je odrasla u plemićkoj porodici u kojoj je stekla visoko obrazovanje, a potom se udala za srpskog despota, život Angeline Branković nije ni malo bio popločan ružama. Nakon srećnog detnjstva sa sestrama koje su takođe postale supruge naših velikana (Andronika se udala za Đurđa Kastriota Skenderbega, a Gojislava za Ivana Crnojevića) usledile su godine u kojima ju je osim teške političke borbe dočekalo izgnantstvo, ozbiljna nemaština, a na kraju i najgora zla kob od koje strahuje svaka majka. U velikoj tuzi i isposništvu je nadživela ne samo smrt svoga muža, već i svo troje svoje dece.

Anđelina se bavila svojim knjigama sve dok u njihov dom u Elbasanu nije došao tadašnji izgnanik despot srpski Stefan Slepi, koga su, kao i njegovog strarijeg brata Grgura Turci oslepeli zbog toga što nije pristao da postane turski vazal i odrekne se srpstva. Par meseci pre pada tadašnje srpske prestonice Smedereva zli glasi su Stefana osudili na neko tobože zlo delo, i proterali ga u tuđinu.

Stefan Slepi se preko Budima povukao prvo kod sestre Katarine (celjske grofice) iz čije kuće je prebegao prvo u Dubrovnik a potom u Albaniju gde ga je dočekalo veliko gostoprimstvo kneza Đorđa Arijanita Komnina, prvog feudalca u oblasti Albanije koji je pobedio tursku vojsku (Gospod štiti došljaka Ps.145,9).

Nije mogao ni da pretpostavi da će upravo u tom domu upoznati i zavoleti devojku koja će sa mnogo ljubavi i hrabrosti stati uz njega i krenuti napred u borbu i stradanje. Uz blagoslov njenih roditelja Angelina i Stafan su se venčali u Skadru 1461.

Prema nekim istorijskim izvorima, ovaj bračni par je kupio zamak na severu Albanije koji je nosio ime Beograd i u kojem su proveli desetak godina sreće gledajući u siromaštvu graju svoje dece: Đorđa, Jovana i Marije.

Drugi izvori govore o tome da se već nakon rođenja prvog sina Đorđa, po preporuci Angelininog zeta Skenderbega, ovaj bračni par sklonio u Italiju gde su na reci Taljament kupili zamak Beograd u kome su dobili sina Jovana i ćerku Mariju i u kojem su boravili sve dok se despot Stefan nije upokojio, 9. oktobra 1476 .

Poštujući želju svog supruga, Angelina je sa moštima i decom prvi put došla u Srbiju, i to u mesto Kupinovo koje joj je kralj Matija Korvin ponudio kao utočište. Nakon što su položili mošti u crkvi Sv. Apostola Luke, ovo seoce je postalo njihov novi dom, a ova srpska despotica albanskog porekla je nastavila da svoju decu vaspitava u hrišćanskom duhu.

Ćerka Marija se 1485. udala za za Bonifacija III, markiza od Monferata, a stariji sin Đorđe je od kralja Matije na upravljanje dobio sremske oblasti Kupinovo i Slankamen da kao despot upravlja. Uz pomoć mlađeg brata i majčinskih saveta, despot Đorđe se odlično borio na svim frontovima i postigao brojne uspehe. Niko ne zna da li zato što je shvatio da su srpski velikaši bili toliko zavađeni među sobom da su palili imanja jedni drugima, ili zbog toga što je do njega stigla vest da mu je sestra Marija preminula, on je uzevši ime Maksim odlučio da se zamonaši u manastiru Kupinovo (1495.), a stečenu titulu despota preda svom mlađem bratu Jovanu.

Sudbina je htela da je i Jovan preuzevši titulu poživeo veoma kratko, čime se despotska loza Brankovića (1502.) zauvek ugasila.

Skrhana bolom, ova hrabra majka se sa starijim sinom ali i moštima muža i mlađeg sina preselila kod vlaškog vojvode Jovana Radula, gde je Maksim dobio titulu Mitropolita. Vaspitavan u mirodovskom toplom hrišćanskom maniru, ali i verujući mudrim savetima svoje majke, Maksim je prvo uspeo da pomiri Radula sa moldavskim vojvodom Bogdanom, a potom su zajedničkim snagama majka i sin nastavili da čine mnoga dobra dela.

Kada je umro vlaški vojvoda Jovan Radula, shvativši da ne može da sarađuje sa njegovim naslednikom vojvodom Nihnjom, Maksim i Angelina su se ponovo sa moštima oca i brata vratili u Srem. Dajući veliki doprinos u pomirenju i izgradnji srpsih svetilišta, Angelinin najstariji sin je postao beogradski mitropolit, a potom su zajedničkim snagama podigli manastir Krušedol u kome su smeštene mošti njihovih najdražih, pa se ovaj manastir smatra i mestom gde su počivali Brankovići.

Bejaše teško u vreme njeno jer tada poslednjih Brankovića bejaše poslednji vek,
sve srpstvo pod ,ukom izmešteno na Fruškkoj Gori u novom carstvu traži lek.
Znala je mati i tada pravi put, šta treba ostvariti i svima nama podariti,
nebeski manastir sazidati a svoju večnost samo vrlinom i ljubavlju ostvariti.

Kada joj je priminuo i sin Maksim, Angelina se zamonašila kao savršena hrišćanka, supruga i majka, a zbog svoje dobrote koju je nesebično nastavila da pruža je od naroda dobila ima Majka Angelina, navodi se u njenom žitiju. Zadržavši svoje svetovno ime, do kraja života se predala molitvi, delima milosrđa i oporavljanju svetih hramova i manastira u Sremu. Preminula je 30. јула 1520. a njene mošti su nakon nekoliko godina prenete u crkvu manastira Krušedol i položene u isti ćivot sa moštima mlađeg sina Jovana despota.

Iako su Turci 1716. spalili manastir u kojem su konačno završile više puta prenošene mošti Brankovića, „Sremskih Svetitelja”, crkveni izvori govore da je pronađena i sačuvana samo leva ruka Svete Majke Angeline kao i da je nakon toga napisana služba ovoj svetici.

Kako je najveći deo svog života provela u bedi i oskudnom životu, seleći se zbog nečeg što nije učinila, majka Angelina se danas smatra zaštitnicom siromašnih i ugnjetavanih. Ona sve vernike uči, a o tome svedoči i njen čitav život, da fizička beda nije važna dokle god je srce ispunjeno. Postala je svetiteljka koju je narod zbog njene dobrote nazvao majkom koja je znala da u životu nije važan teret, već snaga onoga ko teret nosi. Zbog toga se veruje da Mati Angelina naročito štiti žene koje stradaju, žrtvuju se i pate, ali ne odustaju od dobrote i pokušaja da za svoju porodicu učine najbolje.