Marina Anisina (Marina Vyacheslavovna Anissina) je odrasla u sportskoj porodici. Majka joj je bila klizačica, nacionalni prvak i učesnik Olimpijskih igara 1972. godine, otac evropski i svetski šampion u hokeju. Prve klizaljke je dobila čim je prohodala, sa četiri godine počela da trenira a sa devet je već sanjala o pobedničkom postolju.

Marina je svoje prve uspehe zabeležila još kao devojčurak sa Ilijom Averbuhom na Svetskom juniorskom prvenstvu 1990. i 1992. godine, posle koga je Ilija prekinuo partnerstvo odlučivši da nastavi da kliza u paru sa Irinom Lobačevom u koju je bio zaljubljen. Nekoliko meseci Marina je trenirala sama, a onda je gledajući snimke na kasetama, odlučila da preuzme stvar u svoje ruke i napisala pisma dvojici klizača, nudeći im partnerstvo. Jedan od njih je bio Gvendal Pezera (Gwendal Peizerat) koji je pristao na saradnju, jer je njegova dotadašnja partnerka planirala da se povuče.

Anisina je otputovala u Lion, čvrsto rešena da dovede Gvendala u Rusiju, ali kako se njegova porodica tome žustro usprotivila, Marina je odlučila da ostane u Francuskoj. Prvu godinu svog boravka u Lionu Anisina opisuje kao godinu pakla. Fokusirana na klizanje i učenje jezika, često se sukobljavala sa Gvendalom koji je, po njenom mišljenju, klizanje doživljavao kao hobi i zabavu. Vremenom, Gvendal je počeo da se miri sa vojničkom disciplinom koju je Marina nametala, a njihov trener Мjuriel Buše-Zazui je prepoznala obećavajuće partnerstvo često govoreći za ovaj mladi par da su vatra i led.

Hteli je da budu drugačiji. Od samog početka su znali da će njihov put biti trnovit i da neće sve sudije odobravati njihov snažan stil klizanja i izlete iz okvira uobičajenog, što se naročito odnosilo na kontra liftove, odnosno podrške u kojima Marina podiže Gvendala, što je vremenom postalo njihov klizački „potpis”.

Uprkos tome, ovaj par je izabran da predstavlja Francusku 1994. godine na Olimpijskim igrama u Lilehameru, do čega ipak nije došlo jer Marina do tada još nije dobila francusko državljanstvo. Anisina i Pezera su bili šestostruki nacionalni prvaci, dva puta evropski (2000. i 2002), svetski prvaci 2000. i olimpijski šampioni 2002. godine. Pet puta su osvajali srebrne medalje na evropskim i svetskim prvenstvima.

Te Olimpijske igre u Solt Lejk Sitiju je obeležio neviđeni skandal. Zbog poznanstva sa vođom ruskog mafijaškog klana Alimžanom Tohtahunovim, Anisina je nakon završenih takmičenja i dodele medalja bila osumnjičena da je učestvovala u nameštanju rezultata i podeli medalja u korist ruskih klizača Jelene Berežnaje i Antona Sikarulidzea iz kategorije sportskih parova. Olimpijski komitet je doneo odluku da se oštećenom kanadskom paru Džejmi Sejl i Davidu Peletijeu, naknadno dodeli zlatna medalja, tako da je bila organizovana još jedna ceremonija na kojoj su se i ruski i kanadski par okitili zlatom. Posle detaljne istrage Anisina je oslobođena svih optužbi, jer je konstatovano da nije imala nikakav kontakt sa Tohtahunovim, a francuska sutkinja Mari Ren La Gunj je suspendovana posle priznanja da je na nju vršen pritisak sa njegove strane.

Gvendal i Marina su se posle Olimpijskih igara u Solt Lejk Sitiju povukli iz takmičarskog klizanja, ali su ostali u klizačkom sportu, promovišu plesno klizanje nastupajući u revijama na ledu i aktivno učestvuju u kreiranju koreografija za mlade plesne parove. Marina se 2008. godine udala za ruskog glumca Nikitu Džigurdu sa kojim ima dvoje dece, a Gvendon je osnovao svoju firmu, oženio se i ima dve ćerke.

Anisina i Pezera će ostati upamćeni i po fenomenalnim nastupima na gala egzibicijama, od kojih je možda najoriginalniji onaj kada su obučeni u ronilačka odela sa perajima i maskama za ronjenje klizali uz „Yellow Submarine”.