Iako deluje nestvarno, pun pansion na luksuznom kruzeru košta manje nego smeštaj u boljim domovima za stare u razvijenim zapadnim zemljama. Zato je veliki broj penzionera, koji to sebi mogu da priušte, odlučio da ostatak svog života provede na moru.
O tome se šuškalo godinama, ali je bilo na nivou urbane legende sve dok novinari nisu odlučili da istraže ovaj fenomen. Razgovarajući sa brojnim „stanarima” luksuznih brodova i uz malo proste računice, shvatili su da ovaj fenomen uzima sve više maha.
Jedan od razgovora je bio sa Li Vačstetler, osamdesetšestogodišnjom penzionerkom sa Floride koja već sedam godina živi na kruzeru Crystal Serenity. Nakon smrti supruga, Li je prodala svoju petosobnu kuću i preselila se na brod koji prima 1070 putnika. Posada broda, koja broji preko 600 članova, zove je Mama Li. Sinovi su podržali njenu odluku. Li sa njihovim porodicama provodi jedan mesec godišnje, u vreme kada se brod sređuje, a posada odmara. Žena koja je tokom života sa svojim suprugom bankarom prošla 89 krstarenja širom sveta, prezadovoljna je tretmanom na brodu i svim sadržajima koji su joj dostupni. Kruzer Crystal Serenity pristaje u preko 100 država godišnje, a dobro društvo se stalno smenjuje kako se menjaju garniture putnika. Život na ovom brodu košta 164000$ godišnje i uključuje smeštaj, obroke, programe plesa i zabave, bioskop, kurseve, internet vezu i koktel zabave. Li ima samo jednu zamerku; neverovatno ukusna brodska hrana je ostavila traga na njenoj do skoro besprekornoj liniji.
Razgovori sa drugim stanarima različitih kruzera dali su novinarima bolji uvid u prednosti ovakvog života. Čak i penzioneri koji ne mogu sebi da priušte vrhunske luksuzne brodove koji je dostupan Li Vačstetler, mogu da prođu jeftinije nego u staračkim domovima. Prosečna cena smeštaja u zasebnoj kabini od 16m2 i punim komforom košta oko 50000$ godišnje, što je značajno jeftinije od smeštaja u domovima, pa čak i od programa asistirane nege u vlastitoj kući koja košta 4-5000$ mesečno. Oni manje zahtevni mogu da nađu pun pansion na kruzeru i za samo 1500$ mesečno. Što je najbitnije, nivo zabave i druženja na turističkom brodu je neuporedivo viši nego u sumornim staračkim domovima.
Ipak, novinari ističu i mane ovakvog života koji ipak nije pogodan za sve. Stariji ljudi su često vezani za uspomene i sitnice iz svojih domova, koje svakako ne mogu spakovati u kofer. Takođe, svoje penzionerske dane ovako mogu da provode isključivo relativno zdravi i vitalni ljudi, jer brodska lekarska služba sprovodi samo osnovnu medicinsku pomoć. Iako često nije rešenje do kraja života, ovakav smeštaj postaje veoma primamljiv i sve veći broj avanturista u trećem dobu nalazi računicu u „kući na talasima”.
