„U svakom životnom dobu postoje mnoge sile, neke dobre, a neke loše. Ako slušamo dobre sile, one će nas usmeravati u pravom smeru. Ako slušamo loše, one će nas odvesti na pogrešan put i često nas povrediti” - deo legende severnoameričkih Lakota indijanaca.
Prema toj legendi, nekada davno, dok je svet bio mlad a reči su bile samo pesma, stari vrač iz plemena Lakota (iz naroda Sijuksa) je imao viziju dok je bio na vrhu svete planine. U njoj mu se u vidu pauka pojavio Iktome, veliki ''varalica'' (trickster - u mitologiji i folkloru severnoameričkih indijanaca, božanstvo ili duh koji se igra ili se na drugi način ne pridržava uobičajenih normi ponašanja za božanstva) i tragač za mudrošću. Iktome se vraču obratio na svetom jeziku starih ljudi istovremeno se igrajući vrbovom grančicom koju je vezao u krug i počeo da plete mrežu svojom paučinom, ukrašavajući je konjskom dlakom i ptičjim perima.
''Život je jedan veliki ciklus koji ide u krug. Počinjemo kao bebe, bespomoćni bez tuđe brige o nama. Prolazimo kroz detinjstvo, zatim kroz muževno doba kada smo najjači i kada mi brinemo o drugima, i završavamo kao starci kada nam opet treba briga drugih. Na kraju umiremo, gde se ciklus završava zatvarajući krug. U svakom životnom dobu postoje mnoge sile, neke dobre a neke loše. Ako slušamo dobre sile, one će nas usmeravati u pravom smeru. Ako slušamo loše, one će nas odvesti na pogrešan put i često nas povrediti. Tako te sile mogu da pomognu, ili da ometu harmoniju prirode.''
Završavajući priču, Iktome je starom vraču dao predmet koji je izradio za to vreme, krug od vrbovog pruća, sa paukovom mrežom i rupom u sredini, ukrašenog ptičjim perima. Na kraju mu je dao savet: Mreža (okrugla paukova mreža) je savršen krug sa rupom u sredini. Koristi ovu mrežu da pomogneš svom narodu da dostignu svoje ciljeve, čineći dobro od svojih snova, vizija i ideja. Ako verujete u Velikog duha, mreža će pročistiti vaše snove, puštajući dobre dalje, hvatajući loše i zle u zamku u kojoj će biti izgubljeni i na kraju uništeni. Stari vrač je sišao sa planine noseći dragoceni poklon, ispričao je svome narodu šta mu je Iktome rekao, a zatim svoje iskustvo podelio i sa ostalim plemenima do kojih je mogao da dođe. Tako su po legendi Sijuksi počeli da koriste Hvatač snova (Dreamcatcher) i verovali su da on drži sudbinu njihove budućnosti.
Hvatači snova se obično postavljaju iznad dečje kolevke ili kreveta, gde svojom mrežom hvataju sve snove koje dete ima. Dobri snovi se spuštaju niz mrežu do ptičjih pera i vraćaju se nazad detetu, da bi ih zapamtilo i kasnije iskoristilo (snovi se kod američkih indijanaca često povezuju sa vizijama). Loši snovi se gube u lavirintu mreže i ili prolaze kroz rupu u sredini i odlaze u noć, ili bivaju zarobljeni u pokušaju da dodju do deteta do svanuća, dok ih Sunce kao simbol dobrog i svetlosti ne uništi.
Originalni Dreamcatcher se pravio sa tačnim značenjem svakog korišćenog dela. Krug od vrbovog pruća kao simbol životnog ciklusa; mreža se plete spojena na nekoliko mesta sa krugom, i svaki način ima svoje značenje (13 mesečevih ciklusa, 8 paukovih nogu, 7 proročanstava starih predaka); perje na kraju hvatača snova predstavljaju mudrost, ako se koristi perje sove za žensko dete, ili hrabrost ako se koristi orlovo perje za muško dete. Ovo ne mora biti striktno vezano za pol, jer se pera koriste po želji roditelja, koji njima prizivaju određene osobine za svoje dete. Ponekad se uplete nekoliko poludragih kamenja koji predstavljaju već uhvaćene dobre snove. Na kraju, tu je jedan dragi kamen u sredini mreže, koji predstavlja Dobrog duha, jednog i jedinog stvaraoca života.
Hvatači snova su jedan od najfascinantnijih običaja američkih indijanaca, koji su prihvatile mnoge kulture tokom XVIII i XIX veka, ali sa malo promenjenom primenom. Danas roditelji iznad kolevke svog detata rado kače šarene igračke koje mu svojom igrom pri kretanju vazduha privlače pažnju, baš kao i ptičja pera kod indijanskih hvatača snova.
