Devedesetih godina u Južnoafričkoj Republici počele su da niču farme na kojima su se uzgajale životinje čija je sudbina više nego sumorna. 1999. god registrovano je oko 1000 zatočenih lavova, 2005. oko 3500. Procenjuje se da danas u zarobljenišvu živi preko 8000 lavova, mnogo više nego u divljini. O drugim životinjama da ne govorimo. I sve je legalno! Vlada ne preduzima nikakve mere, ne propisuje nikakve uredbe i zakone, iako ovaj vid turizma ne predstavlja značajan prihod za državni budžet.

Na internetu postoje brojni sajtovi na kojima je omogućeno da se zakaže ova vrsta safarija. Za razliku od pravog lova, ovde može da se izabere životinja, pol, starost, čak određena jedinka. Mnogi su spremni da plate desetine hiljada dolara da bi ubili životinju koja je odgajena u zarobljenišvu, koja je navikla na ljude, koja se lovi u ograničenom prostoru i koja često bude namamljena hranom.

Svetu je predstavljena sasvim druga slika. Volonteri iz čitavog sveta dolaze u ovakve kampove verujući da su to utočišta za životinje iz divljine koje su ostale bez roditelja, da rade humanu i plemenitu stvar. Brinu se o lavovima, čak plaćaju vrtoglave sume da bi na papiru postali njihovi udomitelji, donirajući novac za hranu, veterinara i sl, pri čemu životinja ostaje gde jeste a udomitelj stiče pravo da je poseti iduće godine. Mnogi tokom svog boravka i ne shvate o čemu se tu zaista radi, da se životinja čuva dok je neko ne odabere za lov.

Iako životinje manje-više deluju negovano i zdravo, stvarnost je sasvim drugačija. Većina lavića je plod incestnih parenja što neminovno dovodi do genetskih poremećaja. Mladunčad se odvaja od majke najčešće posle dve nedelje, a nekad i ranije, dok u divljini lavica o svojim mladuncima brine oko dve i po godine. Time se postiže učestalost parenja i graviditeta, što iscrpljuje majku a svaki sledeći okot bude sve slabiji.

U Južnoafričkoj Republici sve ima svoju cenu. Iskorišćenost ovih lavova je maksimalna. Turistima se naplaćuje igranje i fotografisanje sa mladuncima, udomljavanje, najokrutnija vrsta lova i prepariranje trofeja, a od kada je u Kini donet zakon koji zabranjuje korišćenje tigrovih kostiju koje su neizostavni sastojak „lekovitog tigrovog vina” i raznih drugih melema, zabeležen je neverovatan porast izvoza lavljih i kostiju drugih divljih mačaka u azijske zemlje.

Najžalosnije od svega je što ove životinje odgajene u zarobljenišvu ne bi imale nikakvu šansu na opstanak čak i kad bi bile puštene u divljinu i što bi takav postupak neminovno doveo do deteoriracije, odnosno pogoršanja genetskog kvaliteta kod narednih generacija. Jedini način da se ovom zlu stane na put je najstrožija zabrana lova zbog koje bi uzgajivači spontano prestali da gaje divlje životinje, koje bi u tom slučaju vremenom uginule prirodnom smrću ili bi nad njima bila izvršena eutanazija.

Neprofitna organizacija Blood lions snimila je potresan dokumentarni film Žrtveni lavovi: odgajani za metak (Blood Lions: Bred for the Bullet) u kome južnoafrički novinar specijalizovan za ekologiju Jan Mičler (Ian Michler) i američki lovac Rik Svejzi (Rick Swazey) razotkrivaju šokantne detalje svirepe uzgojne industrije u Južnoafričkoj Republici.