Oleg Protopopov (Oleg Alekseyevich Protopopov) je svoje mučno, ratno detinjstvo proveo u tadašnjem Lenjingradu, današnjem Sankt Peterburgu, koji je od septembra 1941. do januara 1944. bio pod opsadom nacističkih trupa. Mnogi životi su se ugasili u tim surovim vremenima. Što od neprijateljskih bombi, što od gladi i zime. Uz nadljudske napore Olegov očuh je uspeo nekako da izvuče iz opkoljenog i gotovo uništenog Lenjingrada malog Olega i njegovu majku, profesionalnu balerinu. Kada je Oleg imao 15 godina od očuha je dobio svoje prve klizaljke i tu počinje njegova bajka.

Tri godine mlađa Ljudmila Belousova (Ludmila Yevgenyevna Belousova) je takođe kasno počela da se bavi klizanjem, zaljubivši se u ovaj sport gledajući austrijski film „Proleće na ledu”. Imala je 16 godina kada je prvi put stala na klizaljke.

Ljudmila i Oleg se sreću 1954. godine i počinju da treniraju zajedno. Iz sličnih interesovanja i zajedničkih snova, na ledenoj površini se rađa jedna topla i nežna ljubavna priča. Sledeće godine Ljudmila napušta studije u Moskvi i seli se u Lenjingrad, gde je Oleg služio vojni rok u Baltičkoj floti. Svaki slobodan trenutak su provodili zajedno, na ledu. Tolika predanost je morala da urodi plodom. Oleg i Ljudmila su osvojili prvu olimpijsku zlatnu medalju za tadašnji SSSR u Inzbruku 1964. godine, i bili prvi par u najdužem, četrdesetogodišnjem nizu u istoriji olimpijskog sporta, jer su sovjetski/ruski parovi osvajali zlatne medalje od 1964. pa sve do 2006. godine. Oleg je tada, napunivši 31 godinu, bio najstariji učesnik klizačkih takmičenja. Na sledećim Olimpijskim igrama u Grenoblu, čudo se ponovilo. Oleg i Ljudmila su ostvarili isti uspeh kao i na prethodnim Olimpijskim igarama. Oštricama svojih klizaljki ispisivali su istoriju klizačkog sporta. Četiri godine za redom (1965, 1966, 1967. i 1968) osvajali su zlatne medalje i na Evropskom i na Svetskom prvenstvu.

Međutim, život je za njih dvoje planirao malo drugačiju i komplikovaniju koreografiju. Oleg i Ljudmila su odjednom postali problem za komunistički režim, kategorično odbijajući da se odreknu prijateljstva sa čuvenim sportskim novinarom Arkadijem Galinskim, proglašenim za državnog neprijatelja. Shvativši da tu za njih života više nema, da će njihov klizački žar i talenat biti ugašeni, tokom jedne turneje 1979. godine su ostali u Švajcarskoj i zatražili politički azil.

Odlučili su da se skuće u jednom malom švajcarskom selu. Oleg i Ljudmila se više nisu takmičili, ali su organizovali klizačke kampove i bavili se podučavanjem. U svojoj otadžbini proglašeni su za izdajnike, njihova imena su izbrisana iz sovjetskih dnevnika osvajača medalja. Mnogo, mnogo kasnije su im vraćena sva prava i priznanja koja su im nepravedno oduzeta. Oleg i Ljudmila su prvi put posetili Rusiju posle 23 godine izgnanstva, na poziv slavnog hokejaša, tada ministra za sport, Vjačeslava Fetisova.

Belousova i Protopopov su mnogo doprineli razvoju klizačke discipline kojom su se bavili uvođenjem tri varijacije „spirale smrti”, koje su nazvali „kosmičkom spiralom”, „spiralom života” i „spiralom ljubavi”. Stručnjaci i analitičari ovog sporta naglašavaju da su Belousova i Protopopov veliki klizači ne samo zato što su bili višestruki šampioni, već i zbog svog izuzetnog stvaralačkog uticaja.

Ljudmila i Oleg su oduševili svet i 2015. godine, 51 godinu nakon osvajanja prvog olimpijskog zlata, svojim učešćem na reviji na ledu „Veče sa šampionima” koje se održava svake jeseni u organizaciji studenata Univerziteta Harvard.

Oni više ne izvode piruete i skokove iz razumljivog razloga, ali još uvek mogu da se uvuku u one iste šljokičave kostime stare pola veka, i od onog trenutka kad se začuju prvi taktovi muzike pa sve dok se ne prolomi gromoglasni aplauz, ove dve umetničke duše žive svoj san i ne primećuju da se tu, u njihovoj okolini, vrti i čitav jedan kosmos.