Lokalna legenda kaže da su stene okamenjeni ostaci drevnih džinova Samojeda. Oni su pripadali uralskim plemenskim porodicama sa zajedničkim etničkim i kulturološkim, a različitim lingvističkim karakteristikama. Po sačuvanim predanjima, Samojedi su krenuli kroz Ural, držeći se rubova planinskih venaca sa ciljem da unište pleme Mansi nastanjeno u blizini svete planine Volguski. Vođa plemena u ratnom pohodu bio je šaman, koji je tokom celog puta udarao u bubanj da bi održao brz korak i visok moral svoje malobrojne trupe. Kada su se približili cilju, jedan pogled na svetu planinu učinio je da šaman ustukne i ispusti svoje bubnjeve. Svih sedam ratnika se u tom trenutku pretvorilo u ogromne kamene stubove, danas poznate kao Sedam Junaka ili Kamene formacije Manpupuner.

Iako je verovatnoća da je ova legenda tačna veoma mala, narod voli priče. Vremenom su se oko Sedam Junaka isplele mnoge legende. Jedna od njih kaže da svako ko ih poseti na tom mestu gubi sve svoje želje, i da je baš na ovom mestu omiljeno svratište antičkih duhova. Očuvanju starih i nastanku novih legendi svakako doprinosi činjenica da geolozi ni danas nemaju odgovor na pitanje kako su nastale ove čudne tvorevine, a da su zbog njihove posebne strukture i mnogi profesionalci odustali od pokušaja da se ispenju do vrha.

Manpupuner divovi su, pored Bajkalskog jezera, Doline gejzira, Mamajevog Kurgana, Palate Peterhof, Hrama Vasilija Blaženog i planine Elbrus, jedno od sedam čuda Rusije.

izvor: Atlas Obscura, Maps of World, Republic of Komi