Takoni je bio impresioniran inteligencijom mlade Laure, a kako je bio izuzetno cenjen naučnik, priča o njoj se proširila po bolonjskim akademskim krugovima. Tako je za Lauru Basi čuo i Prospero Lambertini, viđeni teolog i pravnik koji je doktorat odbranio na Univerzitetu u Rimu. Proglašen je za kardinala 1728. godine, a 1731. godine se vraća u rodnu Bolonju gde je postavljen za nadbiskupa pape Klementa XII.

Lambertini je postao Laurin mentor i sa puno vere u nju odlučio je da je „baci u vatru” 17. aprila 1732. godine, sazvavši filozofsku debatu u bolonjskoj Plazo Publiko gde su joj oponenti bila četiri univerzitetska profesora. Laura je tokom debate odbranila 49 filozofskih teza i ostavila izuzetan utisak na naučnu javnost. U maju iste godine je postala doktor filozofije. Postavljena je za predavača na Univerzitetu u Bolonji, najstarijem još uvek aktivnom univerzitetu na svetu, kao prva žena kojoj je u Evropi dodeljena ta pozicija. U tom periodu njeni odnosi sa Takonijem zahlađuju, a udaljavaju se najviše jer on nije bio spreman da prihvati Laurina nova interesovanja i odrekne je se kao svog dotadašnjeg saradnika u nastavi Anatomije. Ona nastavlja da uči, sada višu matematiku, kod čuvenog Gabrijela Manfredija.

„Ono što je Lauru Basi učinilo jedinstvenom je njena sposobnost da iskoristi priznanja koja je dobijala, a koja bi drugi prihvatili kao simbolična. Uspevala je da stvori mesto za sebe u naučnoj zajednici i da doprinese intelektualnom životu svog grada kroz istraživanje i podučavanje.” (Gabriela Logan, American Historical Review)

Naučna karijera nailazi na veliku prepreku kada se Laura 1738. godine udaje za svog kolegu Đuzepea Veratija, profesora prirodnih nauka na Univezitetu u Bolonji. Naučna javnost Bolonje je, prateći sličnu praksu Univerziteta u Kembridžu, smatrala da naučnica ne može da zadrži poziciju predavača ukoliko planira da zasnuje porodicu. Lauru Basi to nije pokolebalo. Njena profesorska pozicija ni do tada nije bila ravnopravna sa muškim kolegama, već je smela da drži nastavu isključivo na otvorenim predavanjima koja su mogla da pohađaju i žene. Pristup redovnim predavanjima gde su studenti bili isključivo muškarci ni do tada nije imala. Njena naučna reputacija, poreklo i jake veze u naučnim krugovima pomogli su da se tada postavi presedan. Lauri je dozvoljeno da drži nastavu studentima, ali isključivo u svojoj kući.

Već naredne godine, podstaknuta uspehom svojih predavanja, Laura upućuje zahtev Univerzitetu u Bolonji da je vrati na redovne dužnosti u sedištu univerziteta. Uprkos podršci Lambertinija i Flamina Skarselija, koji je tada bio sekretar bolonjskog ambasadora papskog suda, sve što je dobila je velikodušna stipendija za nastavak istraživanja iz oblasti fizike. Iako nije postala punopravni profesor univerziteta, zahvaljujući fondovima koji su joj dodeljeni definitivno je postala najplaćeniji. To joj je omogućilo opremanje lične laboratorije, ali je i ohrabrilo da se više posveti porodici. Tokom godina, Laura i Đuzepe su dobili osmoro dece. Odgajana su u religioznom duhu i najveći broj njihove dece je tokom celog života ostao uz crkvu, sinovi kao crkveni velikodostojnici, a jedina kćer kao časna sestra.

U avgustu 1740. godine, kardinal Lambertini je nasledio papu Klementa XII i postao papa Benedikt XIV. To je značilo da je Laura imala značajno ograničen pristup svom mentoru i prijatelju, ali je komunikacija sa njim nastavljena preko Skarselija. U svakom slučaju, postavljenje pape koji je imao bogatu naučnu biografiju značilo je mnogo za razvoj nauke u državi. Jedna od ideja pape Benedikta XIV je bila da osnuje društvo najviđenijih naučnika, nazvano Benedetini, sa ciljem da se unapredi kvalitet nastave. Uslov je bio da svake godine, u ime društva, svaki od njih objavi po jedan naučni rad. Od planiranih 25, imenovao je 24 člana, što je bio jasan signal da jedno mesto čuva za Lauru Basi - Verati. I sama Laura je gorela od želje da se nađe u ovom društvu, što je svom mentoru poručila više puta.

Okolnosti joj nisu išle na ruku. Na svojoj strani je imala samo papu, dok su se njenom članstvu oštro suprotstavljala ostala 24 člana naučnog tima, sa samo jednim argumentom - tu žena nema šta da traži. Na kraju je papa Benedikt XIV našao za sve prihvatljivo rešenje. Laura Basi je imenovana za 25. člana naučnog društva Benedetini, ali bez prava glasa u odlučivanju tokom izglasavanja odluka.

Najveći naučni doprinos Laura Basi je dala u fizici, iako je objavila i značajne radove iz oblasti matematike. To je bilo vreme kada je naučna javnost bila oštro podeljena između stavova Dekarta i Njutna. Ona je bila čvrst sledbenik Njutna i sva njena predavanja su bila usmerena ka upoznavanju studenata sa Njutnovom fizikom. Od 28 radova Laure Basi koji su do danas sačuvani na Akademiji nauka u Bolonji, 13 je iz oblasti fizike, 11 iz hidraulike, 2 iz matematike, i po jedan iz mehanike, tehnologije i hemije. Za potrebe društva Benedetini, svake godine je (1746-1777) objavljivala novo istraživanje od kojih su najzapaženija bila De problemate quodam mechanico i De problemate quodam hydrometrico, objavljena 1757. godine.

Družila se lično i putem pisane korespodencije sa brojnim naučnicima i umetnicima, između ostalih i sa ženevskim filozofom Čarlsom Bonetom, fizičarom Alesandrom Voltom, pesnikom Algarotijem koji je napisao nekoliko poema o njenim naučnim dostignućima i piscem Volterom, koji joj je u jednoj prepisci uputio šaljivu poruku, aludirajući na njenu privrženost Njutnovim stavovima:

„Nema takve kao Basi u Londonu, i ja bih radije bio član vaše Akademije nego engleske, iako je naša izrodila Njutna!”

Zanimljivo je da Laura Basi nikada nije objavila rad iz oblasti koju je najviše istraživala. U svojoj privatnoj laboratoriji, sa suprugom Đuzepeom Veratijem, radila je na problemu elektriciteta i njegovoj primeni u medicinske svrhe. Njihov rad je inspirisao francuskog fizičara Žana-Antoana Noleta, poznatom po otkriću fenomena osmoze u prirodnim membranama, da nastavi istraživanje elektriciteta.

Najveća počast joj je odata 1776. godine, kada je imenovana za šefa Katedre za eksperimentalnu fiziku Univerziteta u Bolonji, kao prva žena na svetu kojoj je poverena ta pozicija. Ni ovo postavljenje nije prošlo glatko, već nakon dugih debata na univerzitetu. Zvanje profesora, ravnopravnog sa muškim kolegama, bilo je vrhunac karijere Laure Basi. Nažalost, nije trajalo dugo. Nakon nešto više od godinu dana, umrla je u 67 godini u Bolonji. Ostala je upamćena kao žena izuzetne opšte kulture, jake volje, vedrog i zdravog duha, jednako posvećena naučnoj misli kao i svojoj mnogočlanoj porodici.

izvori: Science Museum, Encyclopedia, American Historical Review