Jato crvenokljunih labudova je odlučilo da bar deo zime provede u Beogradu. Na Dunavu, kod Sportskog centra "25. maj", smestilo se više od 60 ovih predivnih ptica. Primećeni su i u Zemunu, ali u manjem broju.
.jpg)
Napravite lojni kolač i nahranite ptice
Goveđi loj najbolja vezivna smesa, no ako ne nađete goveđi loj, možete koristiti i svinjsku mast ili margarin. Uzmite šerpicu pa je napunite nepečenim i nesoljenim suncokretom ili mešavinom semena skoro do vrha. Zatim u nju ugurajte spiralno uvijenu žicu koja će da viri iz sredine posude i onda prelijte istopljenim lojem ili mašću. Bockajući viljuškom uverite se da je smesa ispunila sve šupljine. Ostavite da se ohladi, a potom ubacite u zamrzivač da se dobro stegne. Kada želite da servirate kolač, šerpicu umočite u veću šerpu vrele vode, da mast sa strane malo popusti i onda ćete moći da istresete kolač i poslužite ptice zimi, kada teško dolaze do hrane.
Oduševljeni Beograđani brinu da gosti ne ostanu gladni, pa ih svakodnevno hrane, a većina prolaznika samo uživa u posmatranju i snimanju ovih lepotana.
Labudovi naseljavaju predele sa umerenom i okeanskom klimom, odnosno centralnu i zapadnu Evropu, gde se gnezde i provode veći deo života, a u toku izuzetno hladnih zima sele se u toplije krajeve u potrazi za nezaleđenim rekama i jezerima.
Zanimljivo je da većina mladih labudova živi u nekoj vrsti vereništva iako nisu polno zreli, a posle sazrevanja i prvog gneždenja tokom treće ili četvrte godine života, par ostaje doživotno zajedno.
Postoje podaci da se crvenokljuni labud gnezdio na Velikom ratnom ostrvu do početka 20. veka. Zbog odnošenja jaja ili mladih i ubijanja i plašenja odraslih ptica, divlji labudovi se više ne gnezde kod nas.
