Iako deluje potpuno crna, boja ove ruže je zapravo izuzetno tamna nijansa grimizno crvene, koju cvet zadržava u rano proleće. Sa dolaskom leta, zahvaljujući posebnom zemljištu na kome rastu, a koje napajaju podzemne vode reke Eufrat, cvet Halfeti ruže postaje taman kao noć. Njihovo prirodno stanište na celoj planeti je samo malo selo Halfeti u Turskoj, a boja potiče od antocijanina, prirodnog pigmenta koji je zadužen i za boju kupine.

Ova jedinstvena sorta ruže je danas ugrožena vrsta. Kada je 1990. godine izgrađena Birecik brana, stanovništvo se iselilo iz starog Halfetija i nekoliko drugih sela koja su ostala potopljena pod vodama Eufrata. Novo selo Halfeti ponovo je izgrađeno na samo 10 kilometara od bivše lokacije, ali pravi program zaštite ovog neobičnog cveta nikad nije sproveden. I sami Turci prema njemu gaje čudan, ljubav-mržnja odnos. Veruje se da je Halfeti ruža simbol misterije, nade i strasti, ali i smrti i loše vesti.

Neki meštani su pokušali da je zasade u svoje nove bašte, ali se ona nije prilagodila novom okruženju. Broj zdravih ružinih grmova je u stalnom padu. Okružne vlasti su započele prikupljanje sadnica koje presađuju u plastenike smeštene bliže njihovom prirodnom prebivalištu, gde ruže pokazuju prve znake oporavka.