U luci San Dijega, neposredno pored Pomorskog muzeja, stoji 25 metara visoka statua koja prikazuje kako mornar ljubi medicinsku sestru. Zasnovana je na čuvenoj fotografiji Alfreda Eisenstedta, snimljenoj na Tajms skveru u Njujorku 14. avgusta 1945. godine, u trenutku kada je američki predsednik Hari Truman objavio kraj Drugog svetskog rata.
Fotografija se 1945. godine pojavila na stranicama Life magazina i odmah postala jedna od najpoznatijih ikona proslave pobede nad fašizmom. Međutim, spomenik dvosmislenog naziva „Bezuslovna predaja” kao i originalna fotografija, danas je na udaru boraca za prava žena koji ga vide kao scenu zlostavljanja, a ne kao zabeležen trenutak nežnosti.
Dramatična kapitulacija Japana izmamila je na ulice Njujorka mnogo građana. Atmosferu radosti i olakšanja pratili su ples, srdačni zagrljaji, ali i mnogo alkohola. Atmosfera na ulicama je bila na ivici nereda. Fotograf koji je zabeležio poljubac, kasnije poznat kao „Bezuslovna predaja” o tom danu je rekao:
„Išao sam ulicom u potrazi za dobrim kadrom. Primetio sam mornara koji je išao u mom pravcu. Razdragano bi prišao svakoj ženi koju sretne, devojci ili starijoj dami, i poljubio je. Primetio sam u gomili medicinsku sestru u uniformi. Fokusirao sam se na nju. Kako sam i očekivao, mornar je pritrčao, obgrlio je oko struka i strasno je poljubio.”
Tridesetpet godina kasnije, tek kada se Life magazin 1980. godine potrudio da pronađe uslikani par, autor je saznao da su likovi sa fotografije stomatološka sestra Greta Zimer Fridman i mornar Džordž Mendoza.
Mnogo buke oko ove fotografije podiglo se 2012. godine, kada se jedan britanski bloger oglasio sa stavom da fotografija ne predstavlja trenutak romantike, već „seksualni napad po savremenim standardima” ukazujući na Gretine reči u jednom razgovoru sa novinarima:
„Nije bio moj izbor da me poljubi. Taj čovek je bio veoma jak. Ja nisam poljubila njega, on je ljubio mene. Nisam mogla da ga izbegnem. Nije to bio pravi poljubac, to je bio njegov način da proslavi što se više neće vraćati na Pacifik.”
Mendoza je imao nešto jednostavnije objašnjenje - slaveći konačnu kapitulaciju Japana, bio je pijan kao čep.
Tokom godina fotografija je postala simbol radosti cele nacije zbog završetka rata. Našla se i na poštanskim markama SAD-a. Skulpturu inspirisanu fotografijom napravio je niko drugi do Sevard Džonson, daleko poznatiji po čuvenoj skulpturi u Palm Springsu visokoj 8 metara koja prikazuje Merilin Monro dok joj snažan vetar podiže suknju. I skulptura „Zauvek Merilin” iz 2011. godine, iako danas predstavlja jedan od najpoznatijih omaža slavnoj glumici, bila je na meti kritika zbog nedoličnog i provokativnog izgleda, najviše zbog oku posmatrača lako dostupnog čipkanog veša.
„Bezuslovna predaja” je prvo napravljena od stiropora za potrebe privremene izložbe u Sarasoti, na Floridi 2005. godine. Mnogo gradova se zainteresovalo da postanu vlasnici trajne skulpture, pa je Džonson ponudio nekoliko verzija, od stiropora, aluminijuma i bakra. Aluminijumska verzija je ostala u marini Sarasote. Oborena je automobilom 2012. godine, ali je danas obnovljena. Najpoznatija „Bezuslovna predaja” se nalazi u San Dijegu, izlivena je u bronzi i koštala je milion dolara. Brojne kopije se danas nalaze u Hamiltonu, Nju Džersiju, Perl Harboru, a jedna i u Kanu, u Francuskoj.
