Kocka je ozbiljan oblik zavisnosti na kome država ozbiljno zarađuje. Mada je nekontrolisano kockanje mnogo više od strasti ili poroka, države o ovom poremećaju, posebno one koje su u tranziciji, uglavnom ćute. Kod nas, svaki peti srednjoškolac svakodnevno posećuje sportske kladionice a tendencija ove zavisnosti je sve više prisutna i u nižim razredima osnovne škole.

Kao i svaki oblik zavisnosti, kocka preko “lakih droga” sa kojima se najčešće počinje (lozovi, tombola), lagano prelazi na “nešto jače” (klađenje), a potom i na “heroin” (ruski rulet). Zavisnost se razvija postepeno tako da osoba ne primećuje da je problem tu. Igrač želi da što više skrati period neizvesnosti i dođe do rezultata koji su, po pravilu, poražavajući i dovode do potpune propasti.

Igrama na sreću se u početku prilazi sa uverenjem da je to lak i brz način dolaska do novca, a onda strast počinje da vlada zaboravljajući novac kao početni motiv. Ubrzo zavisnik slabi ili prekida kontakt sa prijateljima i porodicom zanemarujući sva druga interesovanja kao i obaveze. Sama igra i iščekivanje kockarima počinje da pruža zadovoljstvo tako veliko da su ga neki poredili sa jednom vrstom "nadorgazma".

Bez obzira što novac zavisnicima više nije prioritetni cilj, činjenica je da bez njega oni ne mogu da igraju. Kako je dobitaka sve manje, oni prvo troše svoj novac prodajući stvari iz kuće, potom pozajmljuju, da bi se na kraju prepustili kriminalnim radnjama. Mada su simptomi slični narkomaniji, stručnjaci tvrde da kockanje spada u najtežu grupu bolesti zavisnosti argumentujući to između ostalog činjenicom da se narkomanu prilikom odvikavanja prepisuje tableta i po leka „naltrekson“ a kockaru šest.

Statistika pokazuje da su patološki kockari većinom muške osobe (86%) starosti 18-29 godina (40%). Ovaj porok ozbiljno narušava opšte zdravstveno stanje kod mladih: kardiovaskularne bolesti, psihosomatske tegobe, stanje depresije a veoma često i suicidno ponašanje.

Razlikuju se tri tipa zavisnika od kocke:

1. Veseljak

U ovu grupu spadaju osobe kojima kocka predstavlja zabavu, a uzbuđenje i poneka pobeda im donosi veliku radost. Za poraz u igri najčešće krive „one koji dele“, „pokverenu mašinu“, „nerećnu garderobu koju su tog dana imali na sebi“ ili „loš dan“. Ovo je početna faza u kojoj finansijski gubici ostaju u dozvoljenim granicama.

2. Plašljivac

Sledeći stepen zavisnosti je faza u kojoj igrač pozajmljuje novac neophodan za igru. Da bi vratio pozajmicu neophodna je pobeda. On postepeno zanemaruje sve obaveze i bliske ljude, a igra mu postaje dominantna misao. Osobe koje se nalaze u ovom stepenu zavisnosti još uvek nisu svesne da imaju problem.

3. Očajnik

Osoba koju je kockanje potpuno okupiralo, koja uviđa da situacija postaje sve gora i gora ali ništa ne može da uradi da bi to zaustavila. Ovi zavisnici su najčešće prezaduženi i agresivni zbog sve većih gubitaka, a skloni su i ulasku u kriminalne radnje. Ovaj tip igrača najčešće na kraju potraži stručnu pomoć.

Kockanje je zajednički naziv za sve igre koje učesnicima daju mogućnost da ostvare dobitak u novcu, stvarima ili pravima, pri čemu ishod igre zavisi od nekog slučajnog ili neizvesnog događaja. Odluku o tome koje će se igre smatrati igrama na sreću donosi ministarstvo nadležno za poslove finansija.

Patološko kockanje u Srbiji je prepoznato kao rastući problem, ali se država koja od igara na sreću zaradi godišnje oko 100 miliona evra nedovoljno angažuje u rešavanju ovog problema. Sklonost prema igrama na sreću je odavno postala planetarna pojava, ali obzirom na to da kockarska industrija danas prihoduje više od 82 milijarde dolara godišnje na svetkom nivou, kako kod nas tako i u svetu, o ovom problemu se uglavnom ćuti.