Po podacima portala Internet World Stats, danas u Srbiji nešto više od 65% stanovnika koristi globalnu svetsku mrežu na dnevnom nivou, što je znatno ispod evropskog proseka.
U Evropi, najveći broj korisnika interneta imaju skandinavske zemlje, a za njima slede Nemačka, Monako, Island, Velika Britanija, Luksemburg i Lihtenštajn, gde je preko 90% stanovnika povezano na mrežu. Internet se najmanje koristi u Crnoj Gori, Grčkoj, Bugarskoj, Turskoj i Belorusiji, ali i u tim državama ga koristi preko 50% stanovništva.
Kada su u pitanju internet lokacije koje najčešće posećujemo, 95% anketiranih u Srbiji je izdvojilo Facebook, oko 47% Twitter, a za njima odmah sledi Youtube sa 44%. Interesantno je da Google+ ima udeo od samo 8%, ako se uzme u obzir da svaki korisnik android mobilnog telefona ili tableta obavezno poseduje nalog na ovoj mreži.
Svetska statistika pokazuje da najveći broj ljudi, preko 40%, ne koristi internet samo iz razloga što ih je „tehnologija pregazila”. To su uglavnom stariji ljudi i pripadnici srednje generacije sa nižim stepenom obrazovanja koji ne uspevaju, ili odbijaju da savladaju novu tehnologiju. Istraživanja pokazuju da razvijene države ulažu daleko više sredstava i napora da ovoj populaciji približe moderne tehnologije.
Ekonomski momenat je drugi važan faktor. Oko 20% stanovništva koje ne koristi internet ima elementarno znanje o ovoj tehnologiji, ali navode da on za njih predstavlja luksuz koji ne mogu da priušte, bilo u smislu nabavke uređaja ili plaćanja usluge. Ekspanzija tehnologije smart telefona, koji često dolaze u paketu sa besplatnim ili povoljnim internet paketima, utiče da se ovaj broj konstantno smanjuje.
Pored uzrasta i finansijskog momenta, i mesto prebivališta je faktor koji utiče na učestalost korišćenja interneta. Slično kao i u svetu, u Srbiji seoska populacija internet koristi u dvostruko manjem procentu nego gradska. Ovde je često problem i kombinovani uticaj prethodna dva faktora, jer je zbog migracija seoska populacija danas starija i u težoj finansijkoj situaciji od gradske. Takođe, nerazvijeni ruralni regioni još uvek nemaju dobro izgrađenu mrežu brzog i finansijski najpovoljnijeg kablovskog ili ADSL interneta.
Osnovni problem, smatraju analitičari, predstavlja to što se IT industrija i tržište fokusiraju isključivo na postojeće korisnike dok oni koji bi možda i želeli da se uključe, ali nemaju potrebna znanja, ostaju zaboravljeni. U razvijenim zemljama, internet se danas podrazumeva kao standardna komunalna usluga poput vodosnabdevanja ili struje, pa kompanije koje pružaju ove usluge u cilju povećanja potrošnje i proširenja broja korisnika organiziju besplatne obuke i nude IT opremu po povlašćenim cenama.
Veoma retko, svojevoljno odsustvo sa mreže je stvar izbora, a češće mehanizam odbrane i straha od neuspeha u savladavanju tehnologije koju veliki deo sveta danas uzima „zdravo za gotovo”. Programi besplatne obuke su prvi korak u savlađivanju ove prepreke i danas su ih brojna udruženja starijih sugrađana ili organizacije koje pomažu socijalno ugroženim osobama prepoznali kao dobro rešenje.
