Pogled na gore, ispred broja 33 u prometnoj poslovnoj četvrti Njujorka otkriva čudno arhitektonsko rešenje, zgradu bez ijednog prozora. Osim nekoliko ventilacionih otvora, za koje je na prvi pogled jasno da nisu prozori, ova visoka monolitna betonska građevina obložena jednoličnim mermerom više deluje kao spomenik koji slavi introvertnost nego kao poslovna zgrada.

Vlasnik Long Linesa je multinacionalna telekomunikaciona kompanija AT&T, i njeni čelnici su 1974. godine pred arhitektu Džona Karla Varnekija postavili zahtev za dizajn upravo ovakve zgrade, neprobojne tvrđave. Ako imamo u vidu da je građena u jeku Hladnog rata, kada je strah od nuklearnog napada bio na svom vrhuncu, jasno je što je jedan od zahteva bio da se stvori zatvoreni sistem u kojem je moguće preživljavanje i do dve nedelje nakon nuklearne eksplozije. Takođe, AT&T je želeo da osigura svoju skupu opremu od eventualnog oštećenja.

Kako je u zgradi inicijalno bila smeštena oprema za internacionalne pozive, tako je i dobila ime Long Lines (duge linije), a gabariti opreme su odredili da zgrada ima samo 29 spratova, iako građevine slične visine imaju i do 40. Podovi na spratovima su dodatno ojačani kako bi podneli težinu tadašnje opreme. Danas je iznajmljena lokalnim provajderima, dok se AT&T preselio nekoliko blokova niže u, pretpostavljamo, nešto humanije okruženje. Ipak, zadržao je nekoliko spratova u kojima se nalazi data-centar visoke bezbednosti.

Sličnu zgradu AT&T je sagradio i u Hjustonu.