Klara Bel Vilijams nije bila ni zločinac ni kriminalac. Na univerzitet u Nju Meksiku je došla kao postdiplomac, nakon što je kao student generacije diplomirala na univerzitetu Prairi Vju A&M. Bila je udata za Džaspera Vilijamsa i sa njim imala tri sina. Razlog za izopštenost i nepodobnost u akademskim krugovima bila je samo boja njene kože. Njen jedini greh je bio što je rođena u pogrešno vreme, u gradiću Plan u Teksasu 1885. godine, za vreme najstrože segregacije američkih crnaca.

Školovala se tokom celog života, kroz formalne akademske programe, uprkos poniženjima i teškoćama sa kojima se suočavala. Nakon što je dobila diplomu učiteljice, završila je poljoprivredu i mašinstvo, a u svojoj 51. godini je diplomirala englesku književnost. Skoro tri decenije je posvetila obrazovanju dece u crnačkoj školi Buker T. Vašington, gde je organizovala i večernju školu u kojoj je roditelje svojih učenika podučavala osnovama jezika, matematike i kućne ekonomije.

Klara je obrazovanje postavila kao ultimativni cilj svoje porodice. Sinovi Džasper, Džejms i Čarls Vilijams završili su medicinu i osnovali Kliniku Vilijams u Čikagu.

Sredinom XX veka, priče o ovoj neverovatnoj ženi su počele da ruše predrasude. U njenu čast, ulica u krugu Državnog univerziteta Nju Meksiko je 1961. godine nazvana ulica Vilijams. U februaru 2005. godine, zgrada Instituta za engleski jezik, na fakultetu gde je Klara predavanja slušala iz hodnika, nazvana je Hol Klare Bel Vilijams.

Klara je preminula 3. jula 1994. godine, u 109. godini.