Rejnir - planina koja baca svoju senku na nebo

Vrh Rejnir je najviši vrh Kaskadskih planina (4.392 m) i nalazi se u državi Vašington. Tokom vedrih dana može se videti sa velike udaljenosti, čak iz Portlanda, Oregona, Viktorije i Britanske Kolumbije. Oko njega nema drugih vrhova ni približno te visine, pa Rejnir deluje kao neki usamljeni planinski džin. Samo tokom jesenjih i zimskih meseci u oblačna svitanja, izlazeće sunce zahvata vrh planine sa donje strane i tako baca dugačku, zadivljujuću senku na oblake. Rejnir spada u aktivne vulkane. Iako je do poslednje erupcije došlo 1894. a od 2010. godine nisu zabeleženi dokazi o neposrednoj eruptivnoj aktivnosti, Rejnir je uvršten u 20 potencijalno najrazornijih vulkana u svetu.

Šasta - planina koja pravi svoje oblake

Šasta (4.317 m) je takođe aktivan vulkan i najviši je vrh Kaskadskih planina u Kaliforniji. Prepoznatljiva je po paperjasto talasastim ili masivnim oblacima oblika sočiva, zbog kojih deluje potpuno nestvarno i mistično. Lentikularni oblaci iznad Šaste nastaju tako što vlažan vazduh u toku strujanja naiđe na planinu koja predstavlja veliku prepreku u njegovom kretanju, te je prinuđen da se podigne. Tom prilikom se vazduh brzo hladi i na određenoj visini i temperaturi vlaga iz vazduha se kondenzuje u oblak neobičnog oblika.

Sveta Helena - planina koja je promenila teoriju nastanka reljefa

Sveta Helena (2.550m) je jedan od najlepših vrhova Kaskadskih planina i nalazi se u državi Vašington. Pokazala je svoju besnu ćud 1980. godine kada je 18. maja u 8:32 snažna erupcija prouzrokovala urušavanje severne padine, oslobađajući ogroman unutrašnji pritisak. Erupcije su trajale do večeri, a njihova snaga može da se uporedi sa jačinom 20.000 bombi koje su bačene na Hirošimu. U toku 9 časova koliko su trajale erupcije, potpuno je izmenjen izgled planine. Rečna korita i ostale drenaže su bile potpuno zatrpane. Formiran je novi rečni sistem usled otapanja velike količine snega koja se nakupila u krateru tokom zime. U narednih pet dana kreirani su krajolici kamenih pustinja nalik onima u Južnoj Dakoti, a tokom narednih pet meseci pod dejstvom vulkanske mase i mulja formirana su dva nova kanjona.

Geolozi su do tog događaja smatrali da je reljef na Zemlji stvaran polako, milionima godina, zanemarujući činjenicu da snaga ovakvih katastrofalnih događaja može da rezultira istim geološkim promenama ali za vrlo kratak vremenski period.

U lancu Kaskadskih planina postoji 18 vulkana i većina je bila aktivna u proteklih 2000 godina. Od najaktivnijih čak sedam je imalo neku vrstu vulkanske aktivnosti u poslednjih 200 godina. Kaskadske planine su bogate šumama, jezerima, rekama, glečerima, biljnim i životinjskim svetom i zbog svojih prirodnih lepota su vrlo popularna turistička destinacija.