Stvorene su tokom erozija koje su se dešavale milionima godina i variraju u veličini od 50 cm do preko 6 metara. Neke od njih prirodno balansiraju na drugoj steni, a neke izgledaju kao da ih je neko precizno podelio sečivom. Iako se čini da su pažljivo aranžirane, ili da su došle izdaleka sa poplavnom bujicom glečera, zapravo su formirane erozijom stena koje su iz zemlje izbile na površinu.

Pre mnogo miliona godina, nagomilane mase istopljenih stena su se proširile pod zemljom, i naselile se u čvrst sloj Zemljine kore. Nakon nekog vremena, tektonske sile su izazvale preklapanje kore u toj oblasti, što je izazvalo da se granit slomi u ogromne kvadratne blokove. Pod uticajem vode i vetra, komadi granita su dobili oble ivice i postali glatke stene koje vidimo danas.

Ekstremne temperaturne razlike između dana i noći u suvoj pustinjskoj oblasti dovodile su do konstantnog širenja i skupljanja stena. Vremenom, neke od njih su pucale na pola.

Karlu Karlu stene imaju veliki značaj za Aboridžine i zaštićene su Aktom o aboridžinskim svetim mestima Severne Teritorije. U njihovoj mitologiji stene Đavoljeg mermera predstavljaju jaja Dugine zmije, a mnoge tradicionalne priče australijskih urođenika su povezane sa ovim mestom.

Po jednoj legendi, Arange, čovek-đavo je prolazeći kroz ovu oblast pravio traku od kose, tradicionalni ukras aboridžinskih vođa. Dok je uvrtao pramenove da napravi traku, nešto njegove kose ja palo na zemlju. Gde god je pao pramen kose, stvorila se ogromna crvena stena. Arange se vratio na brdo Aileparantehe gde, kako legenda kaže, živi i danas.

izvor: Travel Outback Australia, Southside Travel