Svi manje ili više odlažu obaveze. Nije poznato kojim racio mehanizmom dolazimo do zaključka da je lakše odraditi pripremu u vidu kuvanja kafe, spremanja radnog stola, provere maila, brisanja tastature i sl. nego odmah početi sa poslom. Često je prokrastinacija do zadnjeg minuta pred rok nesvesan pokušaj da se postigne visok nivo adrenalina koji će dosadan posao učiniti zanimljivim. Ponekad je rezultat paničnog straha od zadatka koji je pretežak za uraditi ili naučiti.
Ukoliko odugovlačenje u izvršavanju obaveza postane navika, izazvaće nepoštovanje kolega i nadređenih, ali i negativan uticaj na raspoloženje i stanje svesti usled povećane brige, straha i stresa. Koliko je taj problem rasprostranjen, govori i podatak da je 26. mart proglašen za Međunarodni dan prokrastinacije.
Američka psihoterapeutkinja sa tridesetogošinjim iskustvom, Jude Bijou, u svojoj knjizi Preispitivanje stavova (Attitude reconstruction) za koju je dobila brojne nagrade, predlaže nekoliko korisnih koraka u savladavanju ove štetne navike.
Napravite spisak obaveza. Ukoliko vam lista poslova koje treba da obavite stalno bude pred očima nećete moći tako lako da ih ignorišete. Ujedno, bolje ćete se osećati ako jednu po jednu obavezu skidate sa spiska, i manje ćete brinuti da ste nešto zaboravili da uradite.
Prepoznajte svoja osećanja. Odugovlačenje je emotivna reakcija. Jedna od tri osnovne emocije vas uvek vodi u ovom problemu: strah, bes ili tuga. Možda vas muči briga da nećete posao obaviti kako treba (strah). Možda ste ogorčeni jer morate da uradite nešto što ne volite, ili smatrate da nije vaš posao (bes). Na kraju, moguće je i da se osećate nedovoljno spremni da obavite određeni zadatak, ili imate utisak da je taj posao daleko ispod vaših sposobnosti (tuga). Ne plašite se da zaronite duboko u sebe da biste shvatili koje emocije u vama izaziva obaveza koju odlažete.
Pronađite protivotrov za svaku negativnu misao. Emocije su čista energija. Ako ih ispoljimo, proći će kroz nas. Ukoliko se sa njima ne bavimo konstruktivno, ostaće zaglavljene kao para u ekspres loncu. Nije uvek potrebno glasno i teatralno izbaciti emociju. Nekad je racionalizacija dobar put da se one shvate i prevaziđu. Na primer, ako pomslite „Nikada neću uspeti da uradim ovo”, recite sebi „Ovo je nešto što drugi ljudi uspevaju da završe svakog dana, zašto bi meni predstavljalo problem?”.
Razbijte na komade. Podelite posao na niz malih, lako izvodljivih koraka. Često je obim posla i nemogućnost da se sagleda krajnji cilj izvor frustracija. Ukoliko je moguće, napravite sebi takav raspored da imate više malih ciljeva, što će doprineti da se ne osećate zatrpano i preopterećeno. Dozvolite sebi da uživate u svakoj maloj pobedi. To će vas motivisati da nastavite, a napredak koji se vidi će vam pomoći da ne odustanete.
Osmislite taktiku za prepreke.Budite spremni da se nosite sa usputnim problemima. Dešavaće se da u pola posla morate da se preorijentišete na drugi zadatak koji ima veći prioritet. Tu iskoristite ono što ste već naučili, ne odlažite. Što pre savladate neočekivanu prepreku, pre ćete se vratiti na poznati put. To što ćete biti spremni da će prepreka biti, pomoći će vam da ih rešavate u hodu.
Kada čovek nauči da probleme i obaveze rešava bez odlaganja, život postaje jednostavniji, a perspektiva jasnija. Teret obaveza koje su ostavljene „na čekanju” i odugovlačenje crpe energiju. Zadovoljstvo zbog uspešno završenog posla je vraća. Neka „sve što možeš danas ne ostavljaj za sutra” bude vaš novi životni moto.
