Kakve veze ima Nova godina sa praznikom šale?

Rimljani i Indusi su slavili Novu godinu odmah nakon prolećne ravnodnevnice koja pada 20. ili 21. marta. U srednjem veku, veći deo Evrope je slavio 25. mart, praznik Blagovesti, kao početak praznovanja Nove godine. Slavlje bi trajalo nedelju dana, sve do 1. aprila. Papa Gregor XII je 1582. godine naredio poštovanje gregorijanskog kalendara, po kojem se Nova godina proslavlja 1. januara.

Pošto narod nikada nije bio sklon prihvatanju novih pravila u dnevnoj rutini, mnogi su odbili da se povinuju kalendaru pape Gregora i nastavili da slave Novu godinu oko 1. aprila. Oni koji su prihvatili novi kalendar, tog dana su zbijali šale na račun „neobaveštenih”, ismevajući njihova zastarela slavlja. Običaj je nastao u Francuskoj koja je prva prihvatila gregorijanski kalendar, ali je zanimljivo da je 1. april kao praznik šale odmah zaživeo i u regionima Evrope koji su mnogo kasnije prihvatili novi kalendar.

Jedno zanimljivo objašnjenje je dao Džozef Boskin, profesor istorije na univerzitetu u Bostonu. Po njegovom istraživanju, koje je objavio Associated Press 1983. godine, praznik šale je nastao u doba cara Konstantina, kada je grupa dvorskih luda tokom zabave na rimskom dvoru rekla slavnom vladaru da bi bolje od njega vodili carstvo. Zabavljen ovom idejom, car Konstantin je na jedan dan prepustio vlast dvorskoj ludi Kugelu, koji je za vreme svoje vladavine ediktom proglasio 1. april za dan šale i apsurda. Nekoliko dana kasnije javnost je saznala- profesor Boskin je nasamario slavni medijski servis, jer je celu priču izmislio kao prvoaprilsku šalu.

Danas je 1. april jedan od najviše internacionalizovanih praznika na svetu. Gde god da se nađete, možete očekivati da će vas tog dana neko nasamariti, poslati vas da tražite nepostojeće stvari i ljude, ubeđivati vas da poverujete u neverovatno i ispadnete naivni i lakoverni. Bilo da ste kreator šale ili žrtva domišljatijih spadala, ovo je dan rezervisan za smeh, dobro raspoloženje, zabavu i druženje.

Predstavljamo vam neke od najzanimljivijih prvoaprilskih šala za koje je svet poverovao da su istina.

Instant kolor TV (1. april 1962)

U vreme kada se televizija emitovala u crno-beloj tehnologiji švedska SVT pozvala je u emisiju svog stručnjaka za tehnologiju koji je gledaocima saopštio revolucionarnu vest. Po njegovom nadahnutom saopštenju, sve što građani Švedske treba da urade je da preko ekrane svojih TV prijemnika navuku najlon čarapu. Navodno, specifičan materijal će omogućiti prelamanje svetlosti i „obojiti” ekrane. Proces je demonstrirao uživo, ali su gledaoci morali da mu veruju na reč, jer su na svojim televizorima van čarape i dalje videli samo crno-belu sliku. Prva emisija koju su Šveđani mogli da gledaju u kolor tehnologiji emitovana je osam godina kasnije, 1. aprila 1980. godine, ali je tog dana u švedskim domovima stradalo mnogo najlon čarapa.

NLO sleće u London (31. mart 1989)

Iako je šala samo polovično uspela, ideja je toliko dobra da je morala da se nađe na našoj listi. Plan Ričarda Bransona, vlasnika Virginia Records-a i zaljubljenika u leteće balone, bio je da se balonom nalik NLO letelici spusti u londonski Hyde Park 1. aprila. Nažalost, zbog nepovoljnog vetra otkriven je dan ranije, kada je morao da se prizemlji na poljani u predgrađu Londona. Okolno stanovništvo je pozvalo policiju. Jedan član patrole je hrabro zakoračio prema letećem tanjiru, kada je iz njega izašla osoba niskog rasta umotana u aluminijumsku foliju. Očevici tvrde da je bežao u suprotnom pravcu koliko ga noge nose.

Nikson za predsednika (1. april 1992)

Radio emisija sa nacionalnom frekvencijom u SAD Talk of the Nation emitovala je program u kojem je objavljeno da se predizbornoj trci za predsednika države pridružuje i Ričard Nikson, jedini predsednik Amerike koji je u svom mandatu bio prinuđen da podnese ostavku zbog skandala. U lažiranom govoru u radio emisiji, navodni Nikson čiji glas je imitirao komičar Rič Litl, predstavio je i predizborni slogan svoje kampanje „Nisam uradio ništa loše i neću više nikad”. Telefonske linije radio stanice su se usijale od poziva šokiranih i razjarenih građana, a tek pred kraj emisije voditelj je otkrio da je kampanja aktera skandala Votergejt samo prvoaprilska šala.

Norveški vinski podrum (1. april 1950)

Najpoznatije norveške dnevne novine, Aftenposten, objavile su da je državna vinska agencija Vinmonopolet primila veliku pošiljku vina u buradima, ali je zbog nedomaćinskog poslovanja vino sada u opasnosti jer na lageru nema dovoljno boca za pakovanje. Narod je pozvan na jednodnevnu rasprodaju najkvalitetnijeg vina, sa popustom od preko 75% koja počinje istog dana u 10 h, uz napomenu da ponesu ambalažu, najbolje veće balone i kofe. Čim su se novine našle na kioscima, počeo je da se formira dugačak red ispred Vinmonopoleta. Nekoliko sati kasnije građani su shvatili da je u pitanju prvoaprilska šala i počeli da se razilaze, ostavljajući iza sebe hrpu prazne ambalaže koju zbog sramote nisu želeli da nose po gradu pri povratku kući.

Kupanje lavova (1. april 1698)

Najstarija dokumentovana masovna prvoparilska obmana desila se u Londonu krajem XVII veka, a svedočenje o njoj je sačuvano u novinama Dawks’s News-Letter objavljenim sledećeg dana. Građani su pozvani da dođu na spektakl, navodno „tradicionalno kupanje lavova” u močvari oko Londonske kule. Iako niko nije znao za nepostojeću tradiciju, interesovanje je bilo ogromno. Šala je toliko uspela, da su se svakog narednog 1. aprila do sredine XIX veka kao suveniri pojavljivale ulaznice za kupanje lavova oko Londonske kule.