U životu se ponekad radi o prostoj marketinškoj jednačini, koja glasi: Za X dana ćete oslabiti Y kilograma. Jasno je da Y zavisi od promenljive X, koju ako zapišemo 3y=x ne treba mnogo pameti da bi se došlo do zaključka da kada konzumirate određeni preparat mesec dana oslabićete 10 kg, a ako nastavite da ga koristite za 6 meseci ćete smrštati čak 60 kg.

Koliko god da deluju strašno, neke životne jednačine poput iskakajućeg prozorčića na monitoru u kome piše „fatal error” je ponekad najlakše rešiti običnim klikom miša na „X”, (zatvoriti, ugasiti, praviti se da nije tu, zaboraviti), a neke nam prosto diraju u zdravu logiku.

Primer: Kada su zajedno, osoba X ispoljava istu srdačnost prema osobi Y i Z, ali osoba X ogovara osobu Y kada se nađe nasamo sa osobom Z. U ovom slučaju bez izuzetka važi pravilo da će osoba X ogovarati i osobu Z onda kada bude ostala nasamo sa osobom Y.

Zašto se u matematici za nepoznato koriste baš ova slova, a ne neka druga?

Kao grana matematike koja se bavi brojevima, algebra je nastala na Bliskom istoku (750-1260.) kada se arapski kalifat prostirao od Avganistana na istoku do severne Španije na zapadu. Još tada su na Pirinejskom poluostrvu Mavari u školama izučavali nauku koja je podrazumevala jednačine. Kako nisu imali oznaku za današnje X, oni su je pisali kao nepoznat činilac ili nepoznatu stvar koja se na arapskom izgovara alšalan.

Iako nama arapski jezik zvuči veoma konfuzno, u njemu je pisanje rečenica veoma slično postavljanju jednačina, a svaki njen deo veoma precizno i jasno daje mnogo informacija. U njemu je postojao izrazkoji u prevodu znači sistem za usklađivanje nespojivih delova, a koji danas svi poznajemo kao algebra.

Kada je krajem XI i početkom XII veka algebra dospela u Španiju, pojavio se problem u prevođenju, jer neki arapski glasovi, poput slova SH nisu postojali u evropskim jezicima. Ovo slovo je ujedno bilo i prvo slovo reči Shalan (šalan) koja označava nešto nedefinisano i nepoznato, a koja je činila ključnu reč arapske mudrosti koja je postavila temelj današnje matematike.

Teri Mur, direktor američke fondacije Radijus, koji se bavi istraživanjem različitih oblasti života je dao zanimljivo i duhovito objašnjenje o nepoznatom X u matematici, koje je u njegovom izlaganju poprimilo pomalo i obris legende.

Bilo da se nepoznata nalazi u markentinškom triku, problemima u drugarstvu ili emotivnoj vezi gde je ON ljut na ONU, gospodin Mur je uspeo da bajkovito sastavi priču o nastajanju nepoznate X sa svim delovima zapleta jednačine, ali za koju ne postoje valjani dokazi.

Prema njegovoj teoriji, matematičari iz današnje Španije nisu imali glas za Š, a kako je oznaku za nepoznato nekako trebalo označiti oni su je u početku označavali kao Chi, a potom odlučili da iskoriste latinsko slovo koje je najbliže tom glasu - X. Dakle, prema njegovoj teoriji X označava nepoznato samo zato što na španskom ne možete da kažete glas „š”.

Neko za koga postoje dokazi da je u matematičkoj jednačini uveo u praksu matematičara da se poznate vrednosti označavaju početnim slovima abecede, a nepoznate završnim slovima X, Y i Z, bio je francuski matematičar i filozof, Rene Dekart (1596-1650).

Matematičar i filozof, čije je delo Geometrija postavilo osnove današnjoj analitičkoj geometriji, koji je u matematici poznat po sopstvenom, Dekartovom koordinatnom sistemu, a koji se u filozofiji smatra začetnikom racionalizma čija je najpoznatija izrečena misao: Mislim, dakle postojim (Cogito ergo sum) je neko kome može da se pripiše da je prvi za koga je poznato da je zapisao jednačine u kojima se nepoznata obeležava slovom X.

Bilo kako bilo, ta nepoznata X (iks) kao večiti rival O (oks - u) nas poput neke persone non grata čije ponašanje je obično burno i prilično neočekivano neprekidno orkužuje u životu. Koliko puta ste čuli ili sami izgovorili rečenicu:

X puta sam ti rekao nemoj?