Jedna od dragocenosti koje nalazimo u biografijama književnika je i način na koji su se nosili da svakodnevnim životnim problemima. Nekada mudro, nekada nepromišljeno i umetnički hirovito, a nekada sa puno duhovitosti i šarma.
Američki pisac Šervud Anderson (13. septembar 1876 - 8. mart 1941) autor je romana Sin Vindija MekFersona, Siromašni belac, Ljudi na maršu, Crni osmeh kao i zbirki novela Vinsburg Ohajo i Trijumf jajeta. Priče u kojima su glavni likovi neobični stanovnici Srednjeg zapada predstavljaju verno svedočanstvo i opsežnu psihoanalizu jednog vremena i ljudi koji su u njemu živeli. Književna kritika smatra da je Andersonov književni opus snažno uticao na njegove mlađe kolege, uključujući i Hemingveja.
Dok nije postao uspešan pisac Anderson je radio kao prodavac i pisac reklama za farmersku opremu, a kasnije kao kopirajter - pisac reklamnih tekstova za kompaniju Taylor Critchfield Co. U jednom trenutku, u svojoj 41. godini, čovek istančanog humora i neverovatnog duha je osetio da se mora posvetiti svom istinskom pozivu, pisanju.
Ostalo je da napiše pismo o otkazu, u kolektivu gde je atmosfera bila pozitivna i prijateljska.
Dragi Bartone,
među svojim zaposlenima imaš čoveka za koga odavno smatram da treba da bude otpušten. Radi se o Šervudu Andersonu. Taj drugar ima izvesne sposobnosti, ali sam već duže vreme uveren da mu srce nije u poslu.
Bez sumnje, Anderson je bio ukras našoj organizaciji. Njegova kosa, kao prvo, duga i čupava, daje utisak umetničke nehajnosti njegovoj pojavi, što na neki način impresionira ljude poput Frenka Lojda Rajta i gospodina Kurtinieza od Karamaza kada dođu u firmu.
Anderson, međutim, nije stvarno produktivan. Kao što rekoh, srce mu nije u poslu. Mislim da mu treba dati otkaz, a ako ti ne želiš, voleo bih da mi daš dozvolu da ja to uradim. Predlažem da okončamo njegove veze sa kompanijom već početkom sledeće nedelje. Dobar je on čovek. Otpustićemo ga pažljivo, ali daj da ga se rešimo.
S' poštovanjem,
Šervud Anderson
