Kompletnost i slojevitost mirisa i ukusa, ne samo da vino čine najpopularnijim alkoholnim pićem, već je ono postalo važan sastojak mnogih evropskih i mediteranskih kuhinja i kultura vinarskih regiona.
Kako su vina koja su ostala vrhunskog kvaliteta deset ili više godina toliko retka da predstavljaju pravo blago u boci, večito otvoreno pitanje ljubitelja vina je kako ga što duže sačuvati?
Ukoliko se trudite da u svom špajzu čuvate vina, ali nakon par godina umesto vrhunskog pića dobijate sirće, morate da znate nekoliko osnovnih pravila.
Nisu sva vina za čuvanje. Neka tokom godina postaju bolja, a neka ne. Da bi vino moglo da se čuva, potrebno je da u sebi ima dovoljnu količinu tanina iz koštica grožđa, koji doprinosi pravom balansu elemenata ukusa vina i kreira njegovu neponovljivu aromu.
Položaj – vino bi trebalo da se čuva u horizontalnom ili kosom položaju, tako da zapušač bude okrenut na dole. U suprotnom, plutani čep bi se osušio i počeo da propušta vazduh koji bi napravio nepoželjne promene.
Temperatura – idealna je od 7 do 12°C. Veoma je važno da nema velike oscilacije. Usled previsoke temperature vino će prebrzo da sazre gubeći svoje kvalitete, dok će preniska temperatura usporiti njegovo sazrevanje.
Vlažnost– najbolja oko 60%. Ukoliko je ispod 50% čep će se osušiti i doći će do oksidacije, a ukoliko je preko 80% pojava buđi je takoreći neminovna.
Osvetljenje – važno je da prostorija bude mračna. Ultraljubičasti zraci sunčevog spektra nepovoljno utiču na starenje vina.
Okolina – prostorija u kojoj se vino čuva treba da bude bez buke, podrhtavanja tla i vibracija. Bučni motori frižidera, blizina auto-puta ili aerodroma veoma loše utiču na čuvanje vina. U istoj prostoriji ne treba držati preparate koji imaju jak miris poput praška za veš, laka za nokte, razređivača i sl. Kao porozan material pluta upija, pa će se miris i aroma vina promeniti.
Čini se da je francuska vinarija "Veuve Clicquot" na pragu novog otkrića. Da bi saznali više o procesu starenja vina, oni su nedavno spustili oko 300 boca najfinijieg šampanjca na dubinu od 30 metara u Baltkičko more, na mestu gde je 2010. pronađen sanduk šampanjca u olupini broda koji se potopio početkom XIX veka. Kako su prilikom degustacije bili iznenađeni kvalitetom pića koje je u moru provelo gotovo dva veka, ova vinarija se odlučila da izvrši eksperiment.
Ronioci su spustili flaše sa šampanjcem u čeličnom kavezu, čime je počela operacija nazvana “Cellar in the sea” – Vinski podrum pod morem, a koja će trajati najmanje trideset godina. Istog dana su istu količinu šampanjca ostavili u tradicionalnom podrumu u Remsu. Narednih decenija će se redovno uzimati uzorci iz “morskog” i “kopnenog” vinskog podruma i pratiti razlika u starenju vina.
„Baltičko more je niskog saliniteta, što limitira koroziju. Budući da je temperatura vode konstantnih pet stepeni, a tama potpuna, verujemo da na toj dubini postoje idealni uslovi za čuvanje vina“, izjavila je Fabjen Moro, istoričarka kuće „Veuve Clicquot“.
Boju vina možemo da vidimo, u mirisu da uživamo, a ukus da konzumiramo. Da bi zadovoljilo sva ljudska čula, jedino što mu nedostaje je zvuk. Zbog toga se ljudi kucaju. Živeli!
