Prve kafane, zapravo „kuće u kojima se pije kafa”, su na našim prostorima izgradili Turci u šesnaestom veku, a Beograd je prvi evropski grad koji je 1522. dobio kafanu. Ne zna se njena tačna lokacija osim da se nalazila negde na Dorćolu. Vremenom je kafana na našem prostoru počela da dobija nove dimenzije:

• Postaje mesto gde se okuplja inteligencija i postižu dogovori, od braka do milionskih ugovora.
• Prvi sajam knjiga je bio organizovan u Kolarcu.
• U kafani Tri lista duvana je zazvonio prvi telefon.
• Prva sijalica u Beogradu je zasijala u kafani Hamburg ili Proleće u Masarikovoj ulici, na mestu gde se igrom slučaja danas nalazi zgrada elektrodistribucije.
• U kafanama su se izvodile prve pozorišne predstave i filmske projekcije.
• Sedamdesetih godina prošlog veka ona postaje mesto nastanka mnogih rok bendova sa prostora ex yu.

Kafana: „Najplodonosnija sala za poslovne sastanke. Svi poslovi se ovde sklapaju.”

Grupa Atomsko sklonište je dobila ime po istoimenoj predstavi, koja je u režiji pesnika Boška Obradovića premijerno izvedena 1968. u Istarskom narodnom kazalištu u Puli. U potrazi za muzičarima koji bi komponovali njegove pesme, ovaj pesnik je desetak godina nosio fasciklu sa svojim stihovima. Konačno je došao u kafanu Jadran u Puli, mesto gde su se okupljali muzičari. Kada su pročitali pesme koje im je ponudio, vrsni muzičari su 26. februara 1977. napravili dogovor oko osnivanja benda koji će činiti: Bruno Langer - basista, Serdo Blažić - pevač, Dragan Gužvan - gitarista, Eduard Kancelar - klavijaturista, Saša Dadić - bubnjar i Rudolf Grum – prateći vokal. Tako su nastali naši legendarni „Atomci”.

„Na jugu je kafana bila mesto gde čovek odmara od sveta koji je ostavio na njenim vratima”.

Grupa Galija je nastala iste te 1977. u čuvenoj kafani Galija u Nišu, u kojoj su se okupljali umetnici i boemi ovog grada. Tada već poznat kantautor Nenad Milosavljević, okupio je grupu za učešće u pozorišnoj predstavi „Treća polovina” amaterske pozorišne družine iz Niša koju su činili: Goran Ljubisavljević Gorča (gitara), Predrag Branković (bas), Nenad Tančić Tanča (bubnjevi), Bratislav Stamenković (klavijature) i Predrag Milosavljević (prateći vokal). Nakon prvobitnog naziva grupe „Lusteri” koji su veoma brzo odbacili i još par predloga koji nisu jednoglasno usvojeni, naziv legendarne kafane u kojoj su nastali je preuzet kao najbolje rešenje. Da li zbog kafane ili samog benda, tek celokupna javnost će uskoro lidera ove čuvene rok grupe, zvati - Neša Galija.

Sedamdesetih godina, hramove „kafanske kulture” koji više u tom smislu ne postoje, u Beogradu su činile Pod lipom, Grmeč i Šumatovac. Kako se u njihovoj neposrednoj blizini nalazio PGP, ove kafane su predstavljale svojevrsnu berzu za zapošljavanje. U njima su se muzičari tražili ili nudili za razne tezge, projekte, ozbiljne i manje ozbiljne poslove, tu su se prodavali instrumenti, pesme i tekstovi. Beograđani su ove 3 kafane zvali i „Bermudski trougao” - onaj ko u njih zaluta, teško se vrati kući.

Kafana: „Mesto gde se kafa najmanje pije. Pivo može uvek!”

U novom izdanju, sa onim kicoškim šarmom koji nosi iz onog vremena kada su mangupi bili gospoda, kafana Šumatovac se seća 15. avgusta 1978. kada su za jednim stolom sedeli Bora Đorđević, Miša Aleksić i Rajko Kojić. Iako je ovaj sastanak izgledao kao desetine drugih na mestu gde se inače okupljaju beogradski muzičari, tog dana se u Šumatovcu nije pila kafa, već se kuvala „Riblja čorba”. Grupa Suncokret je odbila da peva pesmu „Lutka sa naslovne strane” što je dovelo do raspada ovog benda. Đorđević je svoju viziju ostvario na mestu „gde ćeš kafu popiti samo ako konobar ima volje da ti je skuva". Grupa je prvo trebalo da se zove „Bora i Ratnici", a onda su se „ratnici” setili tadašnjeg slenga za ženski ciklus i grupi dali ime Riblja čorba.

Kafana: „Udješ normalan, a izađeš takav da te i rođena majka jedva prepozna.”

Niko, pa ni Srđan Gojković Gile, ne može tačno da se seti kog januara 1980. je nastala grupa Električni orgazam, ali se odlično sećaju da je nastala u čuvenoj i još uvek istinski boemskoj kafani Mornar, preko puta beogradskog Doma omladine. Članovi ove grupe su često kao anegdotu prepričavali taj događaj, sećajući ga se između ostalog i po tome što je baš tada, u toj kafani nastala njihova prva pesma „Konobar”, koju je Ljuba Đukić napisao. Inspirisan preterano dugim čekanjem kelnera, on u ovoj pesmi konstatuje da ih u tom carstvu neopranih čaša i kariranih stoljnjaka, konobar mrzi.

Kafana: „Alhemičarski raj. Mesto gde agregatna stanja gube svaki smisao i značaj”.

Epicentar svih zbivanja na sarajevskoj muzičkoj sceni, bila je kafana Estrada, koju su držali Raka Martić i bubnjar P. Stojanović. Baš tu su se slučajno sreli legenda Željko Bebek, koji je napustio „Bijelo dugme" i Bora Đorđević koji je u to vreme spremao svoj novi album. Posle 2-3 pića, Bora je pružio Željku tekst pesme koja govori o svim prednostima i manama koje zaljubljivanje donosi i zbog kojih se eto završava u kafani: „Sinoć sam, pola kafane popio”. Da li zbog imena kafane, ili nedostatka kafe u njoj, ova pesma je Bebeka 1989. godine, vratila u vrh estrade.

Kafana: „Mesto za pre i posle svega.”

Kafana kao „mesto za pre i posle svega” se vezuje i za Radomira Mihajlovića Točka. Nakon što je godinu dana u Belgiji tragao za inspiracijom po raznim klubovima, on se početkom 1971. vratio u svoj rodni Čačak. Ovaj gitarski heroj je tada svoju dušu anestezirao svirajući po parkovima i kafanama jedan novi muzički pravac. U jednoj od njih se upoznao sa basistom Zoranom Milanovićem iz Kragujevca i bubnjarom Slobodanom Stojanovićem Kepom iz Kraljeva, koji su u to vreme svirali u grupi Džentri. Decembra 1971. na relaciji Čačak - Kraljevo - Kragujevac, nastala je grupa Smak, a Točak po svojoj jedinstvenoj fuziji hard roka, džeza i bluza ubrzo postaje živa legenda.

Kafana: „Muzej uvoštenih figura”.

Verovatno nijedna ljudska tvorevina nije opevana toliko puta i sa toliko emocija kao ova, čiji kontekst nije uspeo da uništi čak ni ovaj „bedak koji nas je udario u glavu” devedesetih na našoj muzičkoj sceni. Kafana kao mesto gde se neumorno istražuju svi načini konzumiranja života, ta jedna reč sa hiljadu slika i godina iskustva čuva u sebi priču za unuke o nekim sanjarima tog rokenrol vremena koji je uspeo i opstao uprkos svemu.

Video "Kolevka Yu Rock Legendi" - kreirao D.L.