Kafa je poreklom iz Etiopije, gde kao grm i danas raste. O poreklu ovog napitka, postoji sijaset legendi i teško je prihvatiti onu za koju možemo sa sigurnošću reći da je jedina tačna. Jedna od legendi kazuje nam na ovu priču: U Etipiji je bio jedan čuvar koza, koji se zvao Kaldi. On je primetio da kada koze jedu bobice i lišće sa jednog žbuna, one postanu neobično razigrane i vesele. Znatiželja ga je naterala da i on proba ove bobice, posle čega se i on osećao mnogo veselije i živahnije. Priča o bobicama koje daju energiju se pročula kroz ceo region. Tako su i monasi počeli da ih jedu, pošto su im se svidele počeli su da ih transportuju i u druge manastire. Da se ne bi pokvarile u transportu monasi su ih sušili. Prvi napitak je napravljen kada su ih potopili u vodu, da bi im povratili vlagu.

Sa uzgojem kafe počelo se tek u sedamnestom veku. Prvi put ispečena u Turskoj, na otvorenoj vatri. U Evropu stiže 1615. godine preko Venecijanskih trgovaca. Lokali u kojima se služila samo kafa postali su mesta gde su se okupljali intelektualci i umetnici. Mnogi poznati Evropski umovi pili su kafu da bi izoštrili svoje misli. Jedan Francuski kapetan 1700. godine doneo je kafu u Novi Svet, tačnije na Karipsko ostrvo Martinik. Odavde je biljka kafe našla put i u ostale tropske regione Južne i Centralne Amerike.

Prototip espresso mašine napravljen je u Francuskoj 1822, ali su je Italijani usavršili i prvi počeli da je proizvode. Tako se Italija i danas smatra pravim domom espresso kafe.

Konzumiranje kafe, kažu stručnjaci, ima svoje negativne i pozitivne strane.

NEGATIVNE: kafa sprečava apsorbciju vitamina i minerala u organizmu, otežava proces varenja hrane, i inicira razvoj oboljenja vezanih za nedostatak vitamina i minerala. Kafa negativno utiče na nervni sistem, zato što je kofein snažna psihoaktivna supstanca koja stvara blagu zavisnost, a može uticati i na pojavu nesanice, izazvati gorušicu, dijareju, a povezuje se i sa pojavom tumora dojke. Kafa povećava opasnost od pojave raka bešike, bubrega, pankreasa čak i kad se konzumira bez svog uobičajenog saveznika - cigarete. U kombinaciji s cigaretama, rizik od raka raste. Kafu treba piti na prazan stomak, bar jedan sat pre jela, kako ne bi sprečila usvajanje vitamina i minerala iz hrane, ali je takođe ne treba piti ni posle 5-6 sati popodne, da ne bi došlo do prevelikog nadražaja nervnog sistema.

POZITIVNE: Od svih dejstava kofeina najvažniji je efekat na raspoloženje i budnost. Spada u blage stimulante centralnog nervnog sistema - mozga ili bubrega, a može ubrzati i metabolizam. Kofein poboljšava analizu informacija za 10%. Jedna šoljica kafe sprečava postprandijalni pad koncentracije (fiziološka redistribucija krvotoka u trbušne krvne sudove nakon obroka i relativni manjak dotoka u centralni nervni sistem). Kofein otklanja osećaj fizičke slabosti, koja se viđa kod prehlade ili gripa, i podiže nivo psihofizičke spremnosti i efikasnosti, smanjujući depresiju i anksioznost. Uticaj kofeina na san je poznat, ali je definisan individualnim razlikama u brzini razgradnje u organizmu. Spominju ga kao korisnog za prevenciju saobraćajnih nesreća (na osnovu Istraživanja o snu – Sleep reasearch, Univerziteta Lohborou (Loughborough) iz V. Britanije). U metaboličkom smislu, ubrzava razgradnju masti (lipoliza) i povećava potrošnju energije, te se može smatrati korisnim u programima za redukciju telesne težine.

DA LI KAFU PITI SA ILI BEZ MLEKA? Istraživanja su pokazala da preterano konzumiranje kafe uzrokuje gubitak kalcijuma, ali 2-3 šolje dnevno, posebno ako se piju s mlekom ne predstavljaju opasnost. Analiza čak 560 studija pokazala je da kofein ima vrlo mali uticaj na kalcijum. Naime, žene koje su dnevno pile približno dva espressa imale su prosečan dnevni gubitak kalcijuma od 4,6 mg. Ako uzmemo u obzir da je dnevna potreba za kalcijumom približno 1000 mg, ta se količina zaista čini malom. Takođe, dodavanjem samo dve kašike mleka u kafu, osiguraćete dodatnih 40 mg kalcijuma i umanjiti gubitak uzrokovan kofeinom iz kafe. Dakle, pametnije je piti capuccino ili macchiato nego kafu bez mleka.

ZANIMLJIVOSTI:

• Johan Sebastijan Bah je komponovao „Kantatu o kafi” 1734. inspirisan činjenicom da se veliki broj žena u to vreme u Nemačkoj osećao zapostavljenim budući da su njihovi muževi najviše vremena provodili u služionicama kafe.
• Dnevno se na svetu popije 1 400 000 000 šoljica kafe.
• Posle vode, kafa je piće koje se najviše konzumira.
• Italija je bila prva zemlja Evrope koja je počela da uvozi kafu.
• Betoven je, navodno, koristio tačno 60 zrna kafe za jednu šolju tog napitka. Uvek je brojao zrna pre kuvanja.
• Sirova zrna kafe, potopljena u vodu i začine koriste se kao slatkiš u nekim delovima Afrike.

Sada skuvajte sebi jednu staru dobru kafu, i prepustite se uživanju uz zvuke Bahove kantate o kafi. Prijatno!