Vijetnamski rat je završen pre više od četiri decenije, ali je njegovo smrtonosno nasleđe još uvek prisutno i u okolnim državama, Kambodži i Laosu. U periodu 1964-1973, ovde je bačeno više bombi nego na celu Evropu tokom Drugog svetskog rata.
Za devet godina izvedeno je 580 000 bombaških napada na Laos, što znači da je na svakih 8 minuta, tokom 24h, gađana neka lokacija u ovoj državi. Države oko Vijetnama su bombardovane da bi se presekao lanac snabdevanja iz komunističkih država, tzv. Put Ho Chi Minh, koji je najvećim delom prolazio kroz Laos.
Oko 30% bombi nije eksplodiralo, već je ostalo „živo” u zemlji kao najveća pretnja stanovništvu u posleratnim godinama. Delovi kasetnog punjenja, često oblika igračke ili teniske loptice, eksplodirali bi u rukama dece čiju naivnu radoznalost nisu mogla da suzbiju upozorenja roditelja. I oni sami su često otvarali masivne neeksplodirane bombe, ali ne iz radoznalosti. Beda i nemaština su ih primorali da na ovaj način dolaze do metala, koji su kasnije preprodavali. Kasete velikih bombi težile su i do 500 kilograma, što bi im obezbedilo spasonosnih 100$ za preživljavanje porodice. Posao ovih amaterskih deminera je bio visoko rizičan i često smrtonosan.
„Skoro svo poljoprivredno zemljište je postalo nedostupno vlasnicima zbog prisustva neeksplodiranih bombi, i to je bio najveći problem koji je produžavao period siromaštva. Znajući za prisustvo bombi, ljudi nisu smeli da obrađuju zemljište do potrebne dubine, pa su prinosi bili loši” – rekao je Dejvid Hajter iz civilne organizacije Mines Advisory Group (MAG), koja je radila na otkrivanju i uklanjanju neeksplodiranog materijala.
Budžet za humanitarno deminiranje je bio mali, pa je i napredak u čišćenju terena bio spor. Mnogi su pokušavali da sami deminiraju svoje posede, što je donelo preko 30 000 smrtnih ishoda u nesrećama. Neko logičko proširenje razmišljanja o ovim potresnim činjenicama navelo bi nas da pomislimo da je narod Laosa stekao averziju prema svemu što asocira na stradanja od bombi, ali se po ko zna koji put pokazalo da su u krajnjem siromaštvu i emocije nedostupan luksuz.
U selima Laosa gotovo sve što je od metala napravljeno je od kontejnera kasetnih bombi i potrošnih rezervoara za gorivo koji su izbacivani iz borbenih aviona. Temelji i stubovi kuća, kofe, čamci, čaše, kutije za rasad, pa čak i zvona na grlima stoke napravljeni su od ovih materijala. Kada nemaština progovori, emocije i sećanja na stradale moraju da zaćute zarad opstanka golog života.
