Živeći hard rock muziku, Ritchie Blackmore je bio jedan od individualaca koji su muzici sedamdesetih godina dali jednu vrstu jake, neponovljive infuzije, inekcije sa dozom sveže krvi i novog, čvrstog muzičkog pravca. A onda, potpuno neočekivano, nakon desetina godina neprikosnovene vladavine hard rock scenom, Deep Purple, Rainbow i ceo hard rock su pali pred jednom, renesansnom Night.

Legendarnu britansku hard rok grupu Deep Purple, koja se na do tada neviđen način oslanjala kako na progresivni rok tako i na pop, osnovali su 1968. godine Ritchie Blackmore (gitarista) i Jon Lord (klavijaturista). Tokom decenija trajanja, bend je trpeo brojne promene muzičara, ali su to uglavnom bile legendarne postave kada su se Lordu i Blackmoru priključili Ian Gillan (pevač), Roger Glover (basista) i Ian Paice (bubnjar) ili naredna postava sa David Coverdale (pevač) i Glenn Hughes (basista i drugi vokal). Tih godina Ginisova knjiga svetskih rekorda je zabeležila ovaj bend kao najglasniji svetski rock sastav.

Nesvakidašnji muzičari tog vremena, skup bilijantih talenata, živeći svoj individualni svet muzike, često su dolazili do međusobnih nerazumevanja iz kojih je proisticalo stvaranje novog, i još novijeg, ali zapravo sličnog, tvrdog ritma u muzici. Tako su se ti individualci smenjivali u grupama koje su odavno ušle u sve rok enciklopedije, i za sobom ostavile trag večnosti. (Deep Purple, Rainbow, Black Sabbath, Whitesnake...)

Neki od njih su nastavili tim putem, a neki su pronašli svoj zalazak sunca (sunset of the live) kao i ulazak u „veče života“ pronašavši slučajno, na jednoj utakmici svoju „night“.

Pevače kao što su Gillan, Coverdale, Ronnie James Dio i Joe Lynn Turner zamenila je Night. Neinteresantni su postali i bubnjaari Ian Paice, Cozy Powell i Bob Rondinelli, basisti Roger Glover, Glenn Hughes, Jimmy Bain pa čak i klavijaturisti Jon Lord i Don Airey a hard rock zamenio je renesansni folk rock. Umoran od Deep Purple i Rainbow, nerazumevanja i sukoba, a emotivno potpuno ispunjen, prepustio se noći koja je svetlela pred njim u velikom renesansnom zamku, pronašavši svoju Candice Night.

Nakon olako datog intervjua svom fanu, 1991. godine započet je život legendarnog gitariste Blackmora sa 26 godina mlađom njujorčankom Candice Night, a uskoro je i osnovan novi bend „Blackmore’s Nights“. Njihov prvi album „Shadow of the moon“ koji je izašao 1997. godine, često je pratilia neverica hard rock fanova a sa svih strana su se čuli komentari: „Čovek se isto zove, ali nema šanse da je to on“! Deep Purple, Rainbow i ceo hard rock je pao pred jednom Night. Odbijao je da na koncertima svira staru muziku, osim kad ga Night pogleda molećivo a publika skandira imena legendarnih pesama Deep Purple, odbijao je da se seća nekih davnih dana kao i ljudi koji su decenijama bili deo tog života.

Onda su javili tužnu vest, jedno srce prestalo je da diše, jedan drag prijatelj je prestao da postoji, jedna klavijatura nikada neće više zasvirati a njegova gitara je ponovo zaplakala. Javili su, Jon Lord je preminuo na današnji dan, 16. jula prošle godine.

U znak sećanja na svog prijatelja, na novom, osmom studijskom albumu „Dancer and the Moon“ Ritchie Blackmore je posebnu pažnju posvetio triolskom instrumentalu koji je u spomen na jedno divno doba nastao u dahu. Pesma odiše sećanjima i snažnim emocijama koje kulminiraju u delu kada se uključuju orgulje. Po Ričijevim instrukcijama o načinu kako je Jon svirao rifove i kako bi odsvirao sinkope desnom rukom da je tu, orgulje je umesto njega odsvirao Pat Regan. U skoro šest minuta dugačkom gitarskom mol instrumentalu, Blackmore je kao nekad snažnom "parplovskom" emocijom, uz dobro poznat overdrajvovani zvuk Stratocastera, poručio legendarnom klavijaturisti i svom prijatelju:

„Carry on Jon“