Hekaba je bila jedna od žena kralja Troje, Prijama (poligamija je bila uobičajena pojava u grčkim mitovima) i podarila mu je mnoge sinove, među kojima beše veliki heroj Hektor, ali i lepi Paris. Međutim, neposredno pre nego što je Hekaba trebala da rodi Parisa, jedno predskazanje je kazivalo da će upravo to nerođeno dete jednog dana, ukoliko ostane u životu, biti uzrok za katastrofu Troje. Stoga, čim je dete rođeno, Prijam i Hekaba su ga predali nekom pastiru uz zapovest da ga isti ostavi na obroncima planine Ida (Krit), pri čemu bi novorođenče sasvim izvesno dočekala smrt. Iako se kralj Prijam svesno odlučio na ovakav čin, ne bi li spasio svoje kraljevstvo, tokom života ga nije napuštala teskoba zbog učinjenog nedela.

Pastir se, međutim, oglušio na naredbu svog kralja, te je negovao Parisa kao rođenog sina. Dete je živelo slobodno, mirnim životom, na planini Ida, čuvajući stado svoga staratelja, pastira. Već odrastao, Paris je postao mladić izuzetne lepote, koji je oženio nimfu Inonu, ne pretpostavljajući ni najmanje svoje kraljevsko poreklo. Ubrzo potom, Paris će se suočiti sa pozivom koji će zauvek promeniti njegov život.

No, počnimo ispočetka. Jednom prilikom održavala se sjajna proslava povodom sklopljenog braka između morske boginje Tetide i smrtnika Peleja. Na proslavu su bili pozvani svi bogovi i boginje sa Olimpa, izuzev jedne, Eride (boginja razdora i svađe). Bila je nepoželjna, jer je stalno stvarala probleme i sukobe. Gnevna Erida, saznavši za slučaj, odluči da osveti uvredu koja joj je bila nanesena. Došla je krišom na proslavu na koju nije bila pozvana. Na sto za kojim su sedele boginje, baci zlatnu jabuku na kojoj beše napisano „najlepšoj“. Sujeta među boginjama beše poznata stvar, te povod čestih svađa.

Za stolom na kome se našla zlatna jabuka sedele su tri boginje: Hera (boginja braka i porođaja), Atina (boginja mudrosti i ratnih veština) i Afrodita (boginja lepote i ljubavi). Nastala je pometnja i borba oko toga kojoj od tri boginje treba da pripadne jabuka. U cilju da zaustavi svađu koja je sve više uzimala maha, Zevs koji nije želeo da se u istu umeša (obrazloživši da ne može biti pravedan, kada se u izboru nalazi njegova žena), doneo je sledeću odluku. Dodeliće drugom da odluči koja od tri boginje je najlepša i to, po svoj prilici, mladom momku koji neće biti pristrasan. Izabran je Paris.

Hermes, vesnik bogova, poveo je Heru, Atinu i Afroditu k mladom Parisu. Vrlo brzo su se svi našli na zelenim pašnjacima planine Ida na Kritu. Zatekli su Parisa kako čuva stado koje je odveo na ispašu. Ne gubeći vreme, Hermes mu je predočio zadatak koji mu je namenjen. Paris, svakako, nije imao želju da ocenjuje lepotu boginja, a ponajmanje da sudi o tome koja je najlepša. Znao je da će, ma kakvu odluku doneo, dovesti sebe u nezavidan položaj i zameriti se onima koje nisu izabrane. Svesrdno se trudio da zadatak odbije, ali Hermes ga je podsetio da ga je postavio vrhovni bog i da ne postoji mogućnost da se Paris ogluši.

Bespomoćan, Paris uzima zlatnu jabuku iz Hermesovih ruku i u tom trenutku boginje podižu svoje velove. Usled lepote koja se otkrila, Paris je zaslepljen zanemeo. Bile su božanstvene, sve tri! Paris se najednom našao u potpunoj panici. Predložio je da podeli jabuku na tri dela i da svakoj da po komad. Hermes je, ipak, ostao neumoljiv. Paris je morao da odluči.

Bio je red na boginje. Svaka od njih je Parisu pripremila ponudu za koju se nadala da je neće odbiti, te da će time obezbediti sebi titulu najlepše. Prva pred njim stala je Hera rekavši da ukoliko njoj pokloni zlatnu jabuku, učiniće ga kraljem i najbogatijim čovekom na zemlji. Paris je saslušao, ne izgovorivši ni reč. Zatim je istupila Atina. Obećala mu je pobede u svim borbama i mudrost bez premca, samo ako njoj udeli jabuku. Paris se skromno nasmejao. „Ja sam jedan prosti pastir“, rekao je. „Kakve veze ja imam sa borbama i ratovima?“. Afrodita je prišla Parisu i dok je on omamljen drhtao pred veličanstvenim prizorom ove sjajne boginje, obećala mu je ruku mlade Helene, ćerke boga Zevsa i tada najlepše žene na svetu. Iako je već tada Helena bila udata za Menelaja (kralja Sparte), Afrodita je imala moć da učini da se ona i pored toga smrtno zaljubi u Parisa. Mladiću nije trebalo dugo da se odluči. Dodelio je zlatnu jabuku Afroditi i time sebi stvorio dva velika neprijatelja: Heru i Atinu.

Ovaj mit, koji je takođe poznat i kao „Parisov sud“, pokrenuo je seriju tragičnih događaja koji su kulminirali izbijanjem desetogodišnjeg Trojanskog rata i inspirisali Homera da napiše slavnu Ilijadu. U Ilijadi se opisuju samo poslednji dani dugog rata, a ovaj obiman ep sačinjen je od nešto manje od 16.000 stihova. Nastao je pet vekova kasnije od godine za koju se vezuje Trojanski rat, dakle oko 750.g.p.n.e.