Ideju da se grad osvetli prvi je dobio osnivač grada i veliki industrijalac Sem Ejd koji je ovde izgradio svoju fabriku veštačkog đubriva. Odabrao je Ruhan zbog blizine vodopada visokog 104 metra koji je obezbedio laku proizvodnju velikih količina električne energije. Podaci pokazuju da je Ejd u izgradnju gradske infrastrukture i fabrike uložio sredstva veća od dvostrukog nacionalnog budžeta Norveške u to vreme.

Iako je obezbedio rasvetu, Ejd nije mogao da se izbori sa visokim planinskim vencem i obezbedi prirodnu, sunčevu svetlost. Zabrinut za zdravlje radnika, ali i za opstanak svog posla u okruženju koje nije bilo primamljivo za doseljenike zbog višemesečnog života u polumraku, 1928. godine je izgradio žičaru Krossobanen, prvi evropski sistem gondola koje su prevozile ljude do vrha planine. Iako su i danas u funkciji, ove gondole više nisu neophodne da bi stanovnike Ruhana prevezle na vrh planine gde će ih ogrejati Sunce.

Ideju o solarnim ogledalima doneo je takođe jedan stanovnik Ruhana, umetnik Martin Andersen. Videvši kako je problem rešen na polunatkrivenom stadionu u Arizoni, gde su mala ogledala postavljena da bi se pospešio rast trave na terenu, shvatio je bi modifikovana ideja mogla da osvetli dobar deo njegovog grada. Počeo je da istražuje, i shvatio da već postoji primer dobre prakse. Malo italijansko selo Viganela, nekada po rečima meštana „hladno kao Sibir”, zahvaljujući velikim heliostatskim ogledalima postalo je prijatno mesto za život.

Andersen je izneo svoj predlog gradskim vlastima, kontaktirao stručnjake u ovom polju, i na kraju otišao u Viganelu da se na licu mesta uveri kako ova ideja funkcioniše u praksi. Uspeo je da prikupi potrebna sredstva (oko 851,000$) od državnih vlasti i sponzora, od kojih je najveći deo dala upravo fabrika Norsk Hydro koju je osnovao Sem Ejd.

Danas je centralni gradski trg Ruhana tokom celog dana okupan prirodnom sunčevom svetlošću koju obezbeđuju sistem od tri ogromna heliostatska ogledala nazvan Solspeil (reflektor Sunca), instaliran na planini, 450 metara iznad gradskog trga. Ogledala prikupljaju svetlost i reflektuju je na površinu od oko 600m2, što pokriva celu trgovinsku oblast grada. Kontrolišu ih kompjuteri koji prate kretanje Sunca i pomeraju ogledala svakih 10 sekundi, da bi uhvatila svaki zrak tokom celog dana. Sistem je svečano pušten u rad 2013. godine, uz slogan „Neka bude sunčano!”.

foto: Reuters i Visit Norway