Irina Rodnina (Irina Konstantinovna Rodnina) je kao dete bila nežnog zdravlja. Kako je u predškolskom uzrastu preležala upalu pluća čak jedanaest puta, njena majka je odlučila da je upiše na neku sportsku aktivnost, ne bi li je malo ojačala. Niko tada nije ni slutio da će mala Ira stasati u takvog šampiona.

Sa Aleksejem Ulanovim (Alexei Nikolaevich Ulanov) spojio je njen trener Stanislav Žuk 1968. godine. Irina i Aleksej su postigli neverovatne uspehe i osvojili četiri uzastopne titule evropskih i svetskih prvaka (1969-1972), a 1972. su se okitili zlatom na Olimpijskim igrama u Saporou. Početkom 1972. godine Ulanov je odlučio da promeni partnerku i saopštio Irini da će nastaviti da kliza sa Ljudmilom Smirnovom u koju je bio zaljubljen. Na poslednjem zajedničkom takmičenju, na treningu dan pre početka Svetskog prvenstva u Kalgariju, Irina je nezgodno pala i završila u bolnici u nesvesnom stanju, sa potresom mozga. Uprkos teškoj povredi i vrtoglavici koju je osetila tokom nastupa, Rodnina i Ulanov su osvojili prvo mesto. Aleksej Ulanov nije više nikada na međunarodnim takmičenjima postigao takav uspeh.

Napuštena i povređena, Rodnina se oporavljala čitajući knjige i slušajući muziku. Čvrsto je rešila da se oprosti od sportske karijere kada joj je početkom aprila Stanislav Žuk predložio novog partnera, bez iskustva na velikim takmičenjima, ali sa dobrom klizačkom i skakačkom tehnikom, Aleksandra Zajceva (Alexander Gennadiyevich Zaitsev).

Nikada nećemo saznati da li je njihovo prvo učešće na Svetskom prvenstvu u Bratislavi 1973. obeležio politički incident ili je u pitanju bila samo tehnička greška. Naime, kada su Rodnina i Zajcev otklizali više od pola programa, muzika je potpuno utihnula. Pretpostavlja se da je zaposleno osoblje sabotiralo njihov nastup u znak odmazde za Praško proleće. U ledenoj dvorani je prvo nastao tajac i opšta konfuzija. Irina i Aleksandar su nastavili da klizaju u tišini, a onda se prolomio zaglušujući aplauz koji je trajao sve do kraja programa. Uzalud je supervizor duvao u pištaljku, pokušavajući da prekine njihov nastup. Najneverovatnije od svega je bilo to što je, nakon završenog programa, štoperica na semaforu pokazala tačno u sekund pravilima propisano vreme. Uprkos neuobičajenoj situaciji, Irina i Aleksandar su tada osvojili prvo mesto.

Iako su u međuvremenu prekinuli saradnju sa prvim trenerom i nastavili da vežbaju sa Tatjanom Tarasovom, pokazalo se da su sićušna Rodnina i visoki, elegantni Zajcev pravi spoj, tim snova. Sedam puta su osvojili Evropsko prvenstvo (1973-1978. i 1980), šest puta su bili svetski prvaci (1973-1978) i dva puta olimpijski šampioni (1976. i 1980). Pauzirali su samo 1979. godine kada su se venčali i dobili sina, a posle Olimpijskih igara u Geteborgu (1980) su se zvanično povukli.

Bračna idila je potrajala samo nekoliko godina. Irina je ostavila Aleksandra, koji dugo nije mogao da preboli rastanak. Odlučivši sa započne novo životno poglavlje, otišao je u inostranstvo i radio kao trener u Australiji, Turskoj, Italiji, Austriji, Britaniji i SAD-u gde i danas živi i radi.

Irina se preudala i iz drugog braka ima ćerku. Nezadovoljna međuljudskim odnosima na Institutu za fizičku kulturu gde je radila, oberučke je prihvatila muževljevu ponudu da se presele u Ameriku. Priznaje da je život u tuđini od samog početka bio težak. Pristala je na sasvim drugačiji način života, bez poznanika i prijatelja, dodatno otežan nepoznavanjem jezika. Nakon godinu dana, kada je shvatila da je muž vara, Irini se čitav svet srušio. Prošla je kroz mučan i iscrpljujući razvod. Godinama se povlačila po sudovima boreći se da zadrži starateljstvo nad ćerkom. Neustrašiva i otresita Irina se nije predavala. Radila je po 14 sati dnevno, starajući se o dvoje dece.

Rodnina se vratila u Moskvu gde i sada živi i radi. Funkcioner je Saveta za fizičku kulturu i sport, član Putinove stranke „Jedinstvena Rusija” i deputat ruske Dume. Na svečanom otvaranju Olimpijskih igara u Sočiju 2014. godine, Irina je zajedno sa najboljim golmanom u istoriji hokeja Vladislavom Tretjakom upalila olimpijski plamen.

Zajcev i Rodnina su danas u prijateljskim odnosima, ponekad zajedno gostuju u TV emisijama i sa setom se prisećaju starih vremena. Iako je tada bila na pragu sedme decenije života, Rodnina je 2009. godine sa Aleksejem Tihonovim klizala uz „Kalinku” i Hor Crvene Armije i pokazala da ni njen duh, a ni noge, ne priznaju godine.