Trinaest godina kasnije, sa Rodom Metroks, antropologom i urednicom magazina Redbook, objavila je fikcioni intervju sa Deda Mrazom namenjen najmlađima. Rad su posvetile Rodinoj četvorogodišnjoj unuci Kejt, koja je bila u uzrastu kada znatiželja i mašta nemaju granice, a sve što se nauči rađa novi niz pitanja.

Njihova knjiga Intervju sa Deda Mrazom je objavljena pred Božić 1977. godine. Uverljiva konverzacija je dopunjena divnim ilustracijama Tomasa Nesta i predstavlja malo remek delo istorije i antropologije koje na najbolji način pokazuje kako brojne verzije činjenica i mašte stvaraju mitologiju.

M & R: Imaš li par minuta za intervju? Deca postavljaju tako mnogo pitanja, a mi nemamo odgovore.

Deda Mraz: Izvolite. Pokušaću.

M & R: Prvo, jesi li ti jedna ili više osoba? Kako možeš da budeš na tako mnogo mesta u isto vreme?

Deda Mraz: Naravno da sam jedna osoba. Međutim, pripadam velikom i veoma starom klanu - klanu darodavaca. Naša istorija je duga najmanje dve hiljade godina, možda i duže, i kada odete tako daleko priče nalikuju bajkama.

M & R: Ko je bio tvoj najstariji predak za koga znaš? Da li je bio veseljak kao ti?

Deda Mraz: Ni najmanje! On je bio mnogo drugačiji čovek - veoma poznati vladika u ranoj hrišćanskoj crkvi Male Azije u 4. veku. Veoma dostojanstven čovek. Na slikama je uvek prikazan u zlatnoj odori, sa odlučnim stavom. Ali, voleo je decu i mlade. Jednom je dao po vreću dukata siromašnim sestrama za miraz. Činio je dosta čuda, takođe. Oživeo je tri dečaka koje je surovo ubio i u bure sakrio zli krčmar. Zaustavio je oluju na moru i spasio brodove od potopa. Čak se ukazao u snu caru Konstantinu, i rekao da su tri njegova službenika krivo optužena, nakon čega ih je veliki imperator oslobodio iz tamnice. Postao je svetac, znate ga - sveti Nikola ga zovu. Zaštitnik je pomoraca, putnika i trgovaca, a naročito dece.

M & R: Zašto je napustio Malu Aziju i došao u Evropu?

Deda Mraz: Postoje dve verzije te priče. Ukoliko odete u Bari, u Italiji, reći će vam da su, kada su Turci uništili njegov grad Miru 1084. godine, trgovci doneli kosti sv. Nikole u Bari i napravili mu grobnicu na koju i danas dolaze hodočasnici. Međutim, ako odete u Veneciju, reći će vam da su njihovi trgovci spasili kosti sv. Nikole 1100. godine, i sagradili velelepnu crkvu sv. Nikole u Lidu. Ko bi mogao znati koja je verzija tačna, i da li je uopšte bitno? Veoma dugo je bio najomiljeniji svetac. Pre reformacije, u Engleskoj je bilo 376 crkava posvećenih njemu, i na stotine u Holandiji, Belgiji, Francuskoj i Italiji. Mnogo više ih je i danas u Rusiji i Grčkoj. Svi su voleli tog sveca, mog pretka, i ime Deda Mraz (Santa Claus) je verzija njegovog imena.

M & R: I dalje nam nije jasno kakve veze ima sv. Nikola sa poklonima deci?

Deda Mraz: Vidite, njegov rođendan je u decembru, po novom kalendaru 6. decembra. Ljudi širom sveta su sa radošću slavili taj dan. Noć uoči rođendana, deca su ostavljala malo sena za belog konja kojeg jaše onaj koji dolazi da donese poklone u njegovo ime, neko iz našeg klana, naravno. Ostavljala su i svoju cipelu ili vešala čarapu, koje mi i danas punimo voćem i slatkišima. Ali, imali smo i mnogo problema!

M & R: Kako to?

Deda Mraz: U nekim krajevima, roditelji su verovali da deca ne treba da budu nagrađena ako nisu poslušna. Tražili su da dobra budu nagrađena, a nevaljala kažnjena. Zato su neki iz našeg klana morali da se pretvaraju da u pratnji sv. Nikole idu kao zli i opaki. Najpoznatiji je bio Kniht Rupriht, tako zastrašujući da je sa sobom nosio bič. Drugi se zvao Klaubah, čupavi monstrum sa rogovima, urokljivim očima, crvenim jezikom i lancima koji su preteći zveckali. Bilo ih je još, jednako strašnih, ali smo uvek smatrali da služe samo da zadive odrasle. Nikada nisam čuo da je neki od njih kaznio dete ili mu uskratio poklon. Danas smo potpuno odustali od toga, sve što naš klan želi je da usreći decu.

M & R: Putuješ li još uvek sa irvasima?

Deda Mraz: Ne mogu da se odreknem irvasa, deca bi bila razočarana, a i ja volim kada se čuju njihova zvona. Znate, mene sada očekuju deca iz celog sveta, a do njih stižem kako najbolje umem, avionom, helikopterom, snegomobilom, pa i sankama koje vuku irvasi ako su destinacije kraće. Deca širom sveta me zovu različitim imenima. Za neke sam Deda Mraz, za druge stari sv. Nikola, nekima sam Babuška i Befana. Neki me nazivaju Tri Kralja, a moji severni prijatelji me zovu Tor. Svi oni očekuju da im dođem istog dana, po velikoj hladnoći, noseći darove i zimske radosti koje će im grejati srca do proleća.

Želim da ih naučim da je darivanje posebno uživanje i podsetim ih da njihovi roditelji preko čarobnih posetilaca žele da im poruče koliko su usrećili njihova srca. Darivanje je samo po sebi izraz zahvalnosti.