Na ideju je došao kada se prošlog leta našao u lavirintu kontradiktornih pravnih propisa koji se tiču kazni za parkiranje. Izgubio je par sati pišući žalbe i shvatio da mnogi ljudi odustanu od žalbi samo iz razloga što ne znaju svoja prava i nemaju vremena da se sa njima upoznaju. Pored toga, usluge advokata su u sitnim sporovima skuplje nego sama kazna, pa je uglavnom isplativije platiti je. Videvši koliko Britanaca i Amerikanaca zbog neinformisanosti plaća i po 500$ za kazne koje su im protivzakonito naplaćene, otvorio je servisnu veb-stranicu DoNotPay (Ne plaćaj), na kojoj su se nalazi generator žalbi, baziran na obrascima koji su se pokazali kao uspešan pravni lek u te dve države.

Sajt je dostigao veliku popularnost i mladi programer je odlučio da ga proširi stvarajući visoko-funkcionalnog „robota” advokata koji može da ponudi odgovore na široko polje pravnih pitanja. On aktivno komunicira sa ljudima koji napišu upit, piše žalbe i odgovara na pitanja. Do sada je „obučen” da savetuje u vezi sa kaznama, osiguranju naplate u slučaju nemogućnosti dužnika da je vrati (PPI osiguranje), raznim potraživanjima, i naplati odštete kod svih vrsta putovanja. Pored toga, servis koji je visoko specijalizovan za saobraćajne prekršaje, putem mapa virtuelno vodi korisnika na mesto prekršaja, gde bez povratka na spornu lokaciju može da proveri postojanje, položaj i vidljivost saobraćajnih znakova i upozorenja.

Sve što korisnik treba da uradi je da se besplatno registruje na stranici DoNotPay.co.uk, gde će mu robot postaviti niz pitanja o njegovom pravnom problemu, informisati ga o pravnom leku i sastaviti žalbu ili tužbu koju korisnik potom može da priloži sudu ili ustanovi. To umesto njega može da učini i servis, ukoliko postoje tehničke mogućnosti kod strane kojoj se apelacija upućuje. Za nekoliko meseci, koliko servis postoji, preko 3000000 $ samo za nezakonski naplaćene saobraćajne prekršaje je ostalo u džepovima Amerikanaca.

Veliku pomoć mladi Brauder je dobio od svojih profesora na prestižnom američkom Univerzitetu Stanford, na kojem je student prve godine. U početku je mislio da je dovoljno da kreira mnoštvo individualnih pravila koja će robot pratiti, što je pokazalo kao nedovoljno efikasno jer su ljudi postavljali pitanja na različite načine. Potpunu funkcionalnost je postigao kada je shvatio kako da „nauči” robota da samostalno povezuje fraze, pa je način na koji je pitanje postavljeno postao nebitan. Sa porastom broja korisnika, kvalitet DoNotPay virtuelnog advokata postaje sve bolji jer bot uči šireći spektar ključnih reči, reda reči u rečenici i povezujući slične upite. Ukratko, postaje pametniji.

Pored toga što pomažu u poboljšanju algoritma, upiti korisnika na koje robot ne ume da odgovori se prosleđuju Brauderu, koji na osnovu njih radi na poboljšanju funkcionalnosti i širenju pravnih kompetencija robota advokata.

Korisnici su prezadovoljni, a stručna programerska javnost se vrlo pohvalno izražava o radu ovog mladog čoveka. Ipak, ne dele svi fascinaciju DoNotPay servisom. Bredli Mos, vašingtonski advokat specijalizovan za državnu bezbednost, kaže da se ne plaši da će kompjuterski kod ugroziti egzistenciju advokata, već ukazuje na nezakonitost ovakvih servisa:

„Zavisi da li će robot preći etičku granicu i početi da daje subjektivne savete. Ukoliko ponudi prvi subjektivni savet to će se tumačiti kao praktikovanje advokature, što po zakonu mogu da obavljaju samo ljudska bića.”

O ovom problemu, Džošua Brauder za Tech Insider kaže:

„Sa 19 godina sam samostalno kodirao robota i smatram da sam, bar u polju prekršajnih kazni, uspeo da zamenim advokata. Znam da hiljade programera sa višedecenijskim iskustvom u svom poslu rade na sličnim projektima. Ako je moguće da jednog dana zahvaljujući ovim programima svaki građanin dobije jednako kvalitetnu pravnu pomoć kao ona koju od svog pravnog tima dobijaju milioneri, kako to može biti nešto loše?”

Brauder trenutno radi na programiranju pravne pomoći za izbeglice iz Sirije, gde bi ih advokat-bot vodio kroz ceo proces prijave za azil i ostalih zakonskih regulativa vezanih za izbeglički status. Jezička barijera mu je osnovni problem u programiranju, jer bot mora da razume arapski jezik, a da potom ispravno generiše neophodnu pravnu dokumentaciju na engleskom jeziku. Očekuje da će ga pustiti u rad do leta, a usluge će kao i do sada biti besplatne.