Postavlja se pitanje da li zaista jedna sijalica od dvadesetak vati umetnuta u šupljinu grumena soli može da čini ova čuda.

Po objašnjenju onih koji se bave prodajom ovih lampi, kada se kristali soli zagreju, lampa emituje negativne jone povoljne za naše zdravlje i na taj način ima efekat prirodnog jonizatora.

Međutim, ako ne dobija konstantno snabdevanje elektrona od nekog spoljašnjeg izvora (a ne dobija), nemoguće je da stalno oslobađa negativne jone jer bi time lampa postala pozitivno naelektrisana i prema tome bi lampa u stvari radila suprotno od onoga što se govori tj. privlačila bi negativne jone.

Ako uzmemo u obzir i to da himalajska so može da privuče vlagu iz okoline na svoju površinu, so onda kreće da se meša sa vodom. Natrijum kao pozitivno naelektrisan jon i hlor kao negativan jon postanu neutralni i bivaju otpušteni u okolinu. Problem je što pozitivno naelektrisani joni natrijuma i negativno naelektrisani joni hlora ne “postaju neutralni” već plutaju u rastvoru soli i vode koja ostaje neutralna jer ima izbalansiranu strukturu pozitivnih i negativnih jona u sebi. Hloridni joni neće magično krenuti da lete iz rastvora u vazduh jer privlačnost pozitivnih jona natrijuma neće dozvoliti da se to desi. Eventualno možete dobiti i pozitivne i negativne jone u vazduhu, ali nikako samo negativne jone. U stvarnosti ono što se desi jeste da voda ispari nazad u vazduh ostavljajući za sobom so (slično kao kad ste na moru pa vam posle kupanja ostane blagi premaz soli po telu) i to je upravo rezultat koji bi trebalo da očekujete od himalajskih slanih lampi.

Sa druge strane, nauka je kompleksna stvar i ako nešto ne razumemo u ovom trenutku nikako ne znači da ne može da funkcioniše. Zapravo, niko se ozbiljno nije bavio traženjem dokaza o tome da li su lampe od himalajske soli lekovite ili ne. Sprovedena su određena istraživanja pri korišćenju jonizatora na institutu “BMC Psychiatry” koja potvrđuju da pozitivni i negativni joni ne utiču na regulisanje anksioznosti. Ovo direktno ukazuje da čudesne lampe ne mogu da utiču ni na san. Šta više, oni su dokazali da stvaranje visokog nivoa negativnih jona može izazvati depresiju.

Ipak, ova istraživanja su sprovođena pri korišćenju jonizatora, tako da lampe od himalajske soli nisu direktno ispitivane, što ostavlja mogućnost da naučnici greše. Pulmolog sa Nacionalnog jevrejskog instituta u Denveru, Dejvid A. Boter tvrdi da prema njihovim istraživanjima lampe od himalajske soli stvaraju kod ljudi samo placebo efekat, posebno što se astme tiče.

Sa druge strane, mnogo toga nije dokazano, a u praksi se pokazalo da blagotvorno deluje na ljude. Sama pomisao na Himalaje sa svim svojim hinduističkim i budističkim svetim mestima, može da nas navede na to da prirodna materija nastala na tim prostorima može biti i lekovita.

Istina je ipak malo drugačija. Himalajska ružičasta so dobija se miniranjem u planinama slanog polja u udaljenom regionu Pandžaba u Pakistanu, južno od Islamabada. Himalajska ružičasta so sadrži dodatne mineralne elemente koje obična kuhinjska so ne sadrži. Na primer kalcijum i magnezijum u tragovima, i ostale minerale potrebne vašem telu da bi ostalo zdravo. Međutim, ukupni iznosi su veoma niski. Himalajska ružičasta so ne sadrži dovoljne količine ovih minerala kako bi imali uticaja na naše zdravlje.

Jedna unca himalajske soli (oko 4 do 5 kašičica) sadrži oko 6% preporučene dnevne doze ovih minerala. Da bi zadovoljili dnevne potrebe trebalo bi da pojedemo nezdravu količinu soli. Dakle korišćenje u ishrani himalajske soli neće doneti nikakve benefite za naše zdravlje.

Ipak setimo se kako se za poboljšanje zdravlja preporučuje boravak u slanim sobama koje su delimično ili sasvim napravljene od soli, a halogenerator ugrađen u njima raspršuje sitne čestice soli (aerosol) po vazduhu.

Halogenerator za vreme trajanja tretmana u sobu ubacuje sitne, najfinije čestice kamene soli stvarajući mikroklimu kakva je u prirodnim slanim pećinama.

Iako sve ovo ima blagotvorno dejstvo lekari kažu da tretman ne može zameniti jedan boravak na moru. Koliko onda može doprineti jedna lampa od kilogram-dva himalajske soli?

I na kraju bi mogli da konstatujemo:

Ove lampe su napravljene od komada ružičaste soli i emituju prilično opuštajuću svetlost. Njihova estetska komponenta, čijem je značaju još više dato u savremenom vremenu koje precenjuje estetsko u odnosu na sve ostale aspekte vrednosti, doprinela je da se ova ružičasta so kojoj se pripisuju mistična i magična dejstva, prodaje po znatno višim cenama od obične kuhinjske soli. Ono što himalajskoj soli definitivno ide u prilog jeste da je ona najčistija so i da zbog te njene čistoće u samoj preradi nije potrebno gotovo nikakvo hemijsko prečišćavanje. I još kada se na to doda marketing... čuda su moguća.

Po legendi himalajsku so pronašli su konji Aleksandra Makedonskog koji su u toku pohoda u severnom Pakistanu počeli da ližu kamenje. Naravno konji vole so.

A ljudi lampe. I ko ne bi voleo te male svetlucave ružičaste stene...