Službe zadužene za javne nastupe zvaničnika često su suočene sa nesvakidašnjim problemom. Tokom državnih projekata visokog rizika uvek postoji mogućnost katastrofalnog neuspeha. Obraćanje državnika u tim prilikama je detaljno isplanirano mnogo pre nego što je poznat ishod same misije.
Apolo projekat SAD-a (1961-1972) ostvario je svoj najvažniji cilj 21.7.1969. godine kada su Nil Armstrong i Baz Oldrin kročili na Mesec. Misija je bila visokorišična, a ishod krajnje neizvestan. Vilijamu Safiru je pripala teška dužnost da administraciju predsednika Ričarda Niksona pripremi za nastup u slučaju najgoreg mogućeg scenarija, stradanja astronauta u svemiru.
Poseban protokol, koji je trebalo da bude primenjen u slučaju propasti misije, detaljno je opisan u zvaničnom dokumentu koji je mnogo kasnije postao dostupan javnosti. On predviđa sledeće: pre govora, „predsednik će telefonom pozvati buduće udovice astronauta”, a sveštenstvo će pripremiti proceduru simboličnog sahranjivanja u moru gde će uz molitvu „njihove duše uputiti u najdublje dubine”.
U govoru koji je Safir poslao H.R. Haldemanu, šefu Niksonove administracije, a kojim je predsednik Nikson trebalo da se obrati javnosti nakon propasti misije piše:
ZA SLUČAJ KATASTROFE NA MESECU
„Sudbina je odredila da ljudi koji su otišli na Mesec u mirno istraživanje ostanu na Mesecu da počivaju u miru.
Znam da nema nade za povratak ovih hrabri ljudi, Nila Armstronga i Baza Oldrina, ali takođe znam da u njihovoj žrtvi ima nade za čovečanstvo.
Ova dva čoveka su položila svoje živote u najplemenitijem cilju koji ima čovečanstvo: traganje za istinom i razumevanjem.
Za njima će tugovati njihove porodice, oni će biti tuga naroda sveta, za njima će tugovati Majka Zemlja koja se usudila da pošalje svoja dva sina u nepoznato.
Tokom istraživanja, oni su bili razlog što su se svi ljudi na svetu osećali kao jedan. U svojoj žrtvi oni čvrsto vezuju bratstvo naroda.
U davna vremena, ljudi su gledali u zvezde i videli svoje heroje u sazvežđima. Mi danas radimo isto, ali su naši heroji ljudi od krvi i mesa. Ostali će ih pratiti i sigurno će naći svoj put do kuće, ali ovi ljudi su bili prvi, i oni će najviše ostati u našim srcima.
Svaki čoveka koji vidi Mesec u budućim noćima biće svestan da sada postoji ugao nekog drugog sveta koji je zauvek čovečanstvo.”
Nesumnjivo sjajan i adekvatan govor. Čovečanstvu je drago što ga nikada nije čulo, Niksonu je bilo drago što ga nikada nije održao, ali su najsrećniji svakako bili Armstrog i Oldrin, koji su ovenčani slavom svoj nesuđeni posmrtni govor mogli da pročitaju kao živi i zdravi tvorci istorijskog koraka.
MILIVOJE ZIVANOVIC, 01 Feb 2016
Ima puno dokaza da doticna gospoda astronauti, kao i cela misija Apolo nije stigla do meseca vec je ''spustanje na mesec'' zapravo obavljeno u filmskom studiju. To je jedna od najvecih, ako ne i najveca prevara 20 veka. Ta prevara bila je vazna USA da pokazu svoju dominaciju u svemiru i svetu u odnosu na SSSR. I ovaj neprocitani govor je sramotan.
OdgovoriJovan, 01 Feb 2016
Izgleda kao da je snimano u studiju.
Odgovori