Dok su nekada prilikom davanja imena svojoj deci roditelji inspiraciju tražili u likovima iz svetske literature, danas se „originalna” dečija imena traže u svetu filma, televizije, estrade, a sve češće i interneta. Mode dolaze i prolaze, a lično ime ostaje nešto što dete prati i u mnogome obeležava njegov budući život.
Iako imena, nadimci i prezimena ljudi, jednom rečju antroponimi, spadaju u najstarije vrste reči, roditelji prilikom davanja imena svom novorođenom detetu, često žele da budu originalni, pa deci ponekad daju imena koja bi ih od starta izdvojila iz „mase".
Zbog toga što su im roditelji dali neprikladna imena, mnogi mališani se osećaju neprijatno u školi kad ih profesori prozovu, a drugari počnu da zbijaju šalu na račun njihovog imena. U ovakvim situacijama je utešno znati da prema našem Zakonu, svako može kada napuni 15 godina, ukoliko nije osuđivan, bez ičije saglasnosti da promeni svoje ime.
Budući roditelji se često tokom cele trudnoće svađaju prilikom odabira imena, pa se ponekad desi da se novorođeno dete neodlučnih roditelja odaziva samo na „bući-bući“ čekajući da istekne zakonski rok od 30 dana za upisivanje imena deteta u matičnu knjigu rođenih, kada odluka mora da bude doneta.
Zbog preterane želje roditelja da budu originalni, trend davanja neobičnih imena u poslednjih par godina doživljava kulminaciju. Prema Porodičnom zakonu Srbije, roditelji ne mogu svom detetu dati pogrdno ime, ime kojim se vređa moral, odnosno ime „koje je u suprotnosti sa običajima i shvatanjima sredine“. Tako su kod nas, ne vređajući moral, ali mimo tradicije, deca dobijala imena zbog kojih bi u našoj fudbalskoj reprezentaciji uskoro mogli da zaigraju Ronaldo, Rivaldo ili Adriano, dok ih sa tribina posmatraju Tarzan, Gricko, Brus LI, Edip ili Oblak sa svojim drugaricama Šeherezadom, Olimpijadom, Čajkom, Palomom ili Lutkom.
Za razliku od srednjeg veka kada je uticaj na ime deteta u velikoj meri imala literatura, pa su popularna imena bila Oliver, Tatjana i Nataša, danas prilikom određivanja imena detetu najveći uticaj imaju film, televizija, estrada, a u poslednje vreme i internet.
Zaluđeni tehnologijom, roditelji daju i imena po kojima bi se pre moglo reći da svoje novorođenče doživljavaju kao brend, a ne ličnost vrednu poštovanja. Evo nekih imena koja su deca dobila u proteklih nekoliko godina:
- Lajk (Like) - Lior i Vardit Adler iz Izraelu su svojoj ćerki dali ime po Fejsbuk opciji lajk.
- Gugl (Google) - Šveđanin Valid Elias Kai je svom sinu dao ime Gugl po poznatom internet pretraživaču.
- Fejsbuk (Facebook) - Egipćanin Džamal Ibrahim je svojoj ćerki dao ime po popularnoj društvenoj mreži.
- At (@) – Roditelji jednog dečaka u Kini su pokušali da sina nazovu po simbolu @ koji se koristi u mejl adresama.
- Vista – Kanađanin Bil Simser je svoju ćerku krstio Vista po operativnom sistemu Windows Vista.
- Haštag (Hashtag) – Porodica Džejmson je svojoj devojčici dala ime Haštag što je naziv za ključne teme i reči na društvenoj mreži Tviter.
- Kjusak 2.0 - Amerikanac Džon Blejk Kjusak je sinu dao svoje ime, s tim što je umesto dodatka 2 dodao 2.0, oznaku koja se koristi za različite verzije istog programa.
Prema podacima Zavoda za informatiku i statistiku može se reći da u Srbiji pomodarstvo ove vrste nije uzelo maha. Naša deca uglavnom dobijaju tradicionalna imena, s’ tim što se smenjuju “vladavine” trenutno omiljenih imena. Tako je Milicu sa neprikosnovenog desetogodišnjeg trona "skinula" Lena, a Nikolu zamenio Luka.
"Birajte imena za svoju decu tako kao da će se jednog dana po njima zvati neka ulica".
Duško Radović
