Kada je Alan Turing prvi put započeo Turingov test 1947. godine, tvrdio je da se sličnost rada kompjuterskog programa i ljudskog uma može videti ako se kompjuteru postavi niz pitanja koje je napisala osoba u susednoj prostoriji. Sedam decenija kasnije, iz kompanije Google tvrde da su razvili Turingov test koji može da prepozna bot-a zahtevajući od njega da uradi jednu mnogo prostiju stvar - da klikne mišem.
Google je objavio da će većina njegovih Captcha slika - izobličenih tekstova dizajniranih da odbiju automatizovane spam-botove biti smanjena ni našta drugo već na prosti checkbox sa tekstom "I’m not a robot" (Ja nisam robot). Nema više prepisivanja distorziranih slova i brojeva. Iz Googla kažu da to može, u većini slučajeva, pokazati razliku između osobe i automatizovanog programa jednostavnim praćenjem tragova koji ne iziskuju nikakvu suvišnu interakciju korisnika. Pokazatelji po kojima se mašina razlikuje od čoveka se dobijaju od načina na koji on ili ona pokreću miša neposredno pred kliktanje na checkbox.
"Za većinu korisnika ovo dramatično pojednostavljuje stvar" izjavio je Vinay Shet, menadžer Google Captcha tima. "Praktično dobijate automatski prolaz. ”Rešavate“ Captcha bez potrebe da ga zaista i rešite."
Umesto zavisnosti od tradicionalnog izobličenog teksta, Google Capctha "ispituje" signale koje svaki korisnik nesvesno pruža: IP adresa i cookies browsera (kolačići pretraživača) mogu pružiti dokaz da je korisnik ljudsko biće na osnovu upamćenih prethodnih akcija na Web-u. Shet je napomenuo da čak i sitni pokreti mišem mogu identifikovati ljudsko biće i na taj način prepoznati da korisnik u stvari nije automatizovani program.
"Sa svim ovim podacima dobijamo precizniji model ljudskog ponašanja", rekao je Shet. "Postoji gomila naznaka koje bot teško može da imitira". Shet dodaje da postoji i veliki broj promenljivih koje se koriste u novom Captcha, a koje su u strogoj tajnosti - kako bi se odmoglo kreatorima botova da poboljšaju svoj software i prevare Captcha sistem.
U slučajevima kada taj jedan klik nije dovoljan da bi korisnik dobio prolaz od Capctha, pojaviće se pop-up prozor sa starim iskrivljenim tekstom. U testovima koji su rađeni na sajtovima koji koriste Google Capctha, u velikom broju slučajeva nije bilo potrebe za "rezervnom" proverom. Oko 60% korisnika na WordPress sajtovima i oko 80% korisnika na jednom sajtu za igranje su prošli Capctha samo sa jednim klikom.
Za korisnike tableta i pametnih telefona, koji inače nemaju miša, Google nije napravio jednostavni Capctha sa jednim klikom. Nakon klika, korisnicima će biti prikazana kolekcija slika sa takvim pitanjem na koje nijedan spam-bot ne bi mogao da odgovori. Na primer, Captcha vam može prikazati sliku mačke i reći da izaberete slične iz seta od 9 slika od mačaka, pasa, glodara, lišća, ...
Ne bi bilo iznenađenje da desktop korisnike Google blokira na osnovu tog jednog klika. Google je radio godinama na ovom problemu kako bi smanjio "click fraud", automatizovane pošasti koje "klikću" na reklame generišući veliku dobit za vlasnike sajtova na kojima se reklame prikazuju.
Google je neprimetno integrisao automatsku detekciju botova u svoje Captche barem od 2013 godine. U oktobru prošle godine je otkriveno da je koristio “advanced risk analysis” (naprednu analizu rizika) u svojim Captcha kako bi otkrio botove.
Ova najnovija evolucija za neke može otići predaleko. Korisnicima koji puno vode računa o svojoj privatnosti na Internetu sigurno se ne sviđa podatak da Google može da nauči - ili već zna - toliko puno o njima samo na osnovu njihovih online akcija. Ali Shet ističe da kada se novi Google Captcha pojavi na stranicama sajtova, Google će moći samo da prati kretanje miša nad Captcha widgetom, ali ne i preko ostatka stranice. On tvrdi da su Captcha po svojoj prirodi dobri za privatnost, jer predstavljaju način da se potvrdi da ste vi u stvari čovek, a ne neka zla mašina, i to bez ikakvog logovanja ili ostavljanja ličnih informacija. "Ne morate da potvrdite vaš identitet da bi potvrdili da ste čovek" zaključuje Shet.
