Za dvadeset ili trideset godina, razlika između kvaliteta vožnje čoveka i automata biće toliko velika, da postoji realna mogućnost da će ljudima biti zabranjeno da upravljaju vozilima. Čak i ako bude dozvoljeno, smatraće se za neodgovorno ponašanje, jer će rizik od povređivanja sebe ili drugog učesnika u saobraćaju biti mnogo veći nego kad autom upravlja automat.

Taj trenutak će biti značajan ne samo zbog ukidanja još jedne funkcije koju čovek ima u savremenom društvu, već i zbog gubitka emotivne komponente i etičkog postupanja. Automatizovano vozilo će postupati po unapred utvrđenim standardima što će onemogućiti da npr. propusti nemoćnog pešaka van pešačkog prelaza, ili da prednost autobusu punom đaka na lošem putu i nepovoljnim vremenskim uslovima.

Problem automatizovanja funkcija koje su do sada obavljali ljudi postaje još ozbiljniji ako se razmatra u svetlu vojne industrije. Kada je, i da li je uopšte humano poslati robota umesto vojnika da izvrši zadatak? Roboti mogu biti brži, jači i pouzdaniji nego ljudska bića, imuniji su na napade panike, nedostatak sna i nemaju osvetničke porive. Međutim, kako je Human Rights Watch naveo u svom izveštaju objavljenom prošle nedelje, roboti vojnici su lišeni ljudske samilosti i razuma, pa bi u pogrešnim rukama mogli da izazovu nezapamćena razaranja.

Šta je moguće uraditi povodom toga? Human Rights Watch je kao jedino rešenje predložio „zabranu proizvodnje i korišćenja potpuno autonomnih oružja“. Ova sugestija, iako potkrepljena jakim argumentima izgleda nerealno. Pentagon, nakon ogromnih ulaganja, sigurno neće odustati od rada na razvoju robotskih vojnika. Po rečima Petra V. Singera, automatizovani vojnik „Predator“ predstavlja samo prvu generaciju i radiće se na daljem usavršavanju ovog prototipa. U svakom slučaju, imaće i podršku javnosti, naročito u krugovima bliskim porodicama američkih vojnika, koji bi radije u rizične misije slali robote nego članove svojih porodica.