Istog momenta su postavljene table sa upozorenjima, a klincima koji su za džeparac vadili zalutale loptice sa dna je strogo zabranjen pristup. Smit Vagstaf, vlasnik terena, kaže da je broj loptica u klubu znatno opao, jer sve koje završe u jezeru tamo i ostanu, i kroz smeh dodaje: „Mora da ima mnogo loptica tamo!”

Od tada je prošlo punih 17 godina. Ajkule su se potpuno odomaćile i čini se da nemaju nameru da menjaju prebivalište. Nameće se pitanje kako su uopšte dospele u jezero i kako preživljavaju u slatkoj vodi. Pretpostavlja se da su ajkule ostale zarobljene u jezeru kada se voda povlačila posle velikih poplava tokom devedesetih godina prošlog veka, a ustanovljeno je da se radi o bik-ajkulama koje i inače veći deo ili ceo svoj život provedu u slatkoj vodi.

Bik ajkule (Carcharhinus leucas) mogu da dostignu dužinu od 3m i težinu od 180kg. Imaju velika usta i naoružane su oštrim, testerastim zubima. S obzirom da su ekstremno teritorijalne, veoma burno reaguju na uljeze. Po nekim podacima bik ajkule su najopasnija i najagresivnija vrsta morskih pasa, jer iako ređe napadaju ljude u odnosu na druge vrste, procentualno su odgovorne za veći broj smrtnih slučajeva, iz jednostavnog razloga što se bik ajkula nikad ne povlači i ne napušta žrtvu dok je ne ubije.

Uprkos zastrašujućim podacima, članovi ovog golf kluba su vrlo ponosni na svoje ajkule, hrane ih ribom, organizuju mesečni turnir pod nazivom Shark Lake Challenge, imaju logo sa stilizovanim ali prepoznatljivim perajem i kažu, da iako ova stvorenja sa razlogom imaju lošu reputaciju, niko ne može da ospori njihovu lepotu i gracioznost.