Desanka Maksimović - pesnikinja koja nam je obećala jednom u detinjstvu da će biti večna. Ova 2013. godina je proglašena godinom pesnikinje za koju se najčešće kaže da je pesnikinja ljubavi i mladosti, uzor i kriterijum svima, a najviše mladim generacijama.
Od kada je objavila svoje prve pesme 1920. u časopisu „Misao“ njeni stihovi nas poput pesničke senke prate od prvih koraka, preko sazrevanja, pa do duboke starosti. Zaljubljena u ljubav, zemlju i pravdu, pisala je bajke za decu, poeziju, eseje i prozu. Od: „Strepnje“, „Predosećanja“, „Opomene“, pa do „Krvave bajke“, „Tražim pomilovanje“, „Na buri“, „Nemam više vremena“, nemoguće je izdvojiti njenu najpoznatiju ili najlepšu pesmu. Autentična i kad opeva zemlju koja i jeste i nije, koja postoji i ne postoji i za koju se ne zna da li je njen zavičaj ili zemlja njenog progonstva, Desanka je ostala večna.
Danas se navršilo dve decenije od upokojenja naše velike pesnikinje, a ova godina biće u znaku dela i velike kulturne zaostavštine Desanke Maksimović. Sinoć je u svečanoj Sali Valjevske gimnazije njoj u čast bilo priređeno književno veče a danas, u njenoj rodnoj Brankovini je održan pomen.
Celokupna dela koja predstavljaju kapitalno izdanje svih deset tomova, biće predstavljeno sutra u Matici srpskoj. Sačinjena od 15.000 rukopisnih strana a štampana na više od 9.000 strana, ona svedoče o tome koliko se savremena poezija i stvaralaštvo za decu naslanja na Desanku.
Narodna biblioteka Srbije će ovim povodom prirediti program „Desanki u čast“ kroz 3 manifestacije. Večeras je glumica Rada Đuričin odigrala monodramu „Oporuke Desanke Maksimović“, 13. februara će biti održano poetsko veče „Tako je govorila Desanka“ a 14. februara će biti otvorena izložba „Ostaviću vam jedino reči“.
Lirika Desanke Maksimović se doživljava kao čista ispovest srca. Njeno osnovno pesničko geslo je da poezija treba da bude razumljiva, jasna, iskrena i otvorena prema čoveku i životu. Opredeljujući se za takav vid pesničkog stvaranja, Desanka je sebe nalazila izvan pojedinih avangardnih struja. Melodijska dimenzija njene poezije i stihovi koji govore ono što bi ljudi bez dara za pisanje mogli da saopšte i da razumeju, dali su joj pečat jedinstvene osobe, pesnikinje čija će poezija trajati zauvek.
"Obećala si nam da ćes biti večna, kao sve što nas na svetu dočekuje i ostaje posle nas. I kada si umirala, činilo se da se osećaš krivom što nas napuštaš."
