Dolina u kojoj se nalazi je zaštićeni rezervat prirode od 1919. godine i dom za 90,000 pripadnika naroda Tenger, hindu etničke manjine na pretežno muslimanskom indonežanskodm arhipelagu. Za njih u ovo doba godine nije bitno da li iz vulkana kulja preteći dim i vatra, jer počinje Kasada festival kada je njihova dužnost da vulkan umire i odobrovolje darovima.

Festival traje mesec dana, a 14. dana se narod okuplja oko hrama Pura Luhur Poten moleći bogove da im dozvole darivanje vulkana. Na stotine ljudi tada kreće na jednočasovno planinarenje, sa torbama punim voća, pirinča i povrća. Oni koji se odluče da žrtvuju životinje, poput koza, pilića ili čak krava, put vulkana idu motornim vozilima. Zanimljivo je da se ovo žrtvovanje uglavnom pretvara u međusobnu razmenu dobara, jer se smatra za veliku sreću ukoliko se žrtva koju je neko drugi bacio u vulkanski krater spasi i odnese svojoj kući.

Narod Tengera smatra da potiče od moćnog Majapahit carstva koje je vladalo Indonezijom i većim delom južne Azije od XIII veka do 1500. godine, kada je palo pod najezdom islamskih osvajača. Mnoge izbeglice su tada potražile spas bežeći put Tenger planina. Među njima je, kaže legenda, bila majapahitska princeza i njen muž iz kaste propovednika. Kako nisu imali dece, popeli su se na vrh planine Bromo i preklinjali planinskog boga da im da potomstvo. Bog im je obećao brojno potomstvo, pod uslovom da svoje najmlađe dete žrtvuju i bace u krater vulkana. Po najčešće pričanoj verziji legende, dobili su mnogo dece, i nastavili da ih rađaju kako bi izbegli žrtvovanje najmlađeg. Nakon što su izrodili dvadesetpeto dete, i oglušili se o obećanje bogu planine, on se strašno razgnevio i izazvao prvu veliku erupciju vulkana Bromo.

Tada je, kažu, nastala tradicija Kasada festivala, kada svi pripadnici naroda Tenger svojim žrtvama pokušavaju da umilostive boga planine da oprosti greh njihovih davnih predaka.

izvor: Roads & Kingdoms