Poslednjih godina primećeno je da galebovi, ta divna druželjubiva stvorenja koja uglavnom čine ukras morskih predela, zbog nedostatka prirodne hrane u vodi postaju agresivna na kopnu. Za razliku od ptica iz istoimenog Hičkokovog filma koje su poludele kada su pojele toksične planktone, u borbi za opstanak ova dugokrila moćna bića napadaju sve što im se nađe na putu, uključujući i ljude.
Ptice koje i danas turistima signaliziraju da ribarski brodić sobom nosi dobar ulov, koje su u vreme kada nije postojao GPS mornarima služile kao siguran znak da je kopno blizu, koje su svojom uznemirenošću vekovima meštane upozoravale na buru, a lepotom inspirisale umetnike, danas su svrstane u one koje predstavljaju opasnost visokog stepena.
Agresivnost ptica naučnici objašnjavaju klimatskim promenama, usled kojih su zbog prezasićenosti mora otpadnim vodama, naftom i teškim metalima, živi organizmi i njihova staništa sve ugroženija. Kako je prirodne hrane za njih sve manje u vodama, po prirodi bučni i proždrljivi galebovi se sve više okreću put kopna.
Poznato je da ova ptica u potrazi za hranom ispoljava veliku snalažljivost. Kada pronađe školjku ona će je poneti u svom kljunu do stena, a onda bacati da pada više puta sve dok se konačno ne razbije njen oklop. Kako ove ptice znaju da napadnu i mladunčad svojih „rođaka”, sada kada su se ustremile na ljude stručnjaci apeluju na roditelje da ne ostavljaju bebe van njihovog nadzora.
Pre nekoliko godina su kitovi na obalama Argentine postali žrtve galebova. Shvativši da ova ogromna morska bića moraju da se pojave na površini kako bi udahnula vazduh, ove ptice koje se odlikuju dugim krilima i oštrim kljunom su ih čekale, napadale i jele žive.
Zbog sve učestalijih napada na ljude i njihove kućne ljubimce, ovog leta je na severu Francuske i u Engleskoj kao neprijatelj broj jedan proglašen galeb, a Venecija je i zvanično objavila rat ovim pticama koje sve češće napadaju turiste i golubove na Trgu Svetog Marka.
U Srbiji je poslednjih godina primećen veliki porast ptica stanarica, među kojima predjnače vrane i svrake. Vrabaca koji su pretstavljali zaštitni znak Beograda, gotovo da i nema, a na nebu se pri svakoj promeni vremenskih prilika može primetiti zloslutni let jata velikih crnih ptica.
Ove ptice su se nastanile u gradove gde lako dolaze do hrane, a kako u njima nemaju prirodnih neprijatelja poput sova, jastrebova i orlova, lako su ovladale teritorijom isteravši ptičije vrste koje su bile u njima najrasprostranjenije, pa danas predstavljaju pravu retkost.
Podaci govore da je u Srbiji 2003. bilo oko dva miliona vrabaca, a da je danas samo u Beogradu taj broj sa 100.000 spao na desetak hiljada. Kako se svrake i vrane hrane jajima i mladuncima vrabaca, one direktno utiču na njihov opstanak pa se odavno apeluje da ih treba zaštititi.
Stručnjaci upozoravaju da je iz naših parkova nestala i ptica kos.
Deponije smeća i nepravilan način zbrinjavanja otpada privukle su galebove, vrane i svrake u gradska staništa, što kako za ljude tako i za ptice može da znači širenje zaraze. Praveći gnezda na krovovima stambenih zgrada gde prirodno ne pripadaju, ove ptice se očigledno velikom lakoćom prilagođavaju životu u gradovima.
Okruženi neprijatnim osećajem da nam nad glavama kruže „čudovišta” koja ne samo da graktanjem i kreštanjem stvaraju neprijatnu atmosferu u vazduhu, već počinju i ozbiljno da nam ugrožavaju egzistenciju, pitamo se da li je moguće pronaći neki prihvatljiv način koji bi ove ptice definitivno oterao iz sredina u kojima žive ljudi?
